Početna / Drugi pišu... / “Juriš mrtvaca”

“Juriš mrtvaca”

Šestog avgusta se navršilo 100 godina od „Juriša mrtvaca” – događaja bez presedana u istoriji ratovanja. Reč je o kontranapadu 13. čete 226. Zemljanskog puka posle trovanja gasom prilikom napada nemačke vojske na tvrđavu Osovec. Odbrana Osoveca se po pokazanom junaštvu može porediti sa odbranom Brestovske tvrđave i Sevastopolja u Drugom svetskom ratu.

 

mrtvaci-ossovecU toku je bila druga godina Prvog svetskog rata. Situacija na Istočnom frontu nije bila povoljna po Rusiju. Nemci su 1. maja 1915. izvršili hemijski napad kod Gorlice i uspeli da probiju ruske položaje. Tada je otpočela velika ofanziva nemačkih i austrijskih trupa. Rusi su se povukli iz Poljskog kraljevstva, Litvanije, Galicije, dela Letonije i Belorusije. Zarobljeno je milion i po vojnika ruske imperatorske armije, a ukupno je tokom 1915. godine ubijeno, ranjeno i zarobljeno oko 3 miliona ruskih vojnika.

Ruska vojska se povlačila jer nije imala dovoljno municije i topova. Na sto nemačkih projektila ruska artiljerija je mogla da ispali samo deset. Plan snabdevanja ruske armije artiljerijom nije realizovan. Umesto planiranih 1500 stiglo je samo 88 topova. Ali čak i bez projektila i municije, Rusi su u povlačenju zadavali teške udarce nemačkim i austrijskim trupama, čiji su ukupni gubici tokom 1915. godine iznosili oko 1,2 miliona ljudi.

Tvrđava Osovec nalazila se svega 23 kilometra od granice sa Istočnom Pruskom. Po rečima učesnika odbrane Osoveca S. Hmeljkova, glavni zadatak tvrđave bio je „da pregradi neprijatelju najkraći i najlakši put na Belostok… da neprijatelj dugo drži tvrđavu pod opsadom ili da traži zaobilazne puteve i tako u svakom slučaju izgubi vreme”. Belostok je put za Vilno (Vilnjus), Grodno, Minsk i Brest, tj. put za Rusiju. Prvi napadi Nemaca usledili su već u septembru 1914. godine, a od februara 1915. su počeli planski juriši, koji su odbijani tokom 190 dana i pored velike tehničke moći koju je posedovala Nemačka.mrtvaci-bataljon

Stigle su čuvene „Debele Berte”, haubice za opsadu kalibra 420 mm, čiji su projektili bili teški 800 kg i prolamali su čelične i betonske pregrade debele dva metra. Ti projektili prave jame duboke 5 metara i široke 15 metara. Na Osovec su poslate četiri „Debele Berte” i 64 druga moćna oruđa za opsadu – ukupno 17 baterija.

Najteži artiljerijski napad izvršen je na samom početku opsade. „Neprijatelj je 25. februara na tvrđavu otvorio vatru koja je 27. i 28. februara prerasla u uragansku paljbu, i tako je Osovec bombardovan do 3. marta”, sećao se S. Hmeljkov. Prema njegovim proračunima, za tih nedelju dana jezivog bombardovanja na tvrđavu je ispaljeno 200-250 hiljada teških projektila, a 400 hiljada je ispaljeno tokom cele opsade.

Branioci Osoveca zamoljeni su da izdrže bar 48 časova, a oni su izdržali 190 dana, i uspeli su da unište dve „Berte”.

Videći da artiljerija ne postiže željeni rezultat, Nemci su počeli da pripremaju hemijski napad. Nemački hemijski napadi u Prvom svetskom ratu bili su preteča gasnih komora u Drugom svetskom ratu. Prvi hemijski napad na Ruskom frontu bio je izveden u zimu 1915. godine. On je bio neuspešan, jer je temperatura bila suviše niska. Kasnije su gasovi (pre svega hlor) postali pouzdani saveznici Nemaca. Tako je bilo i kod Osoveca u avgustu 1915. godine.

mrtvaci-gasNemci su ovaj hemijski napad pažljivo pripremali. Strpljivo su čekali da vetar dune u odgovarajućem smeru. Postavili su 30 hemijskih baterija sa nekoliko hiljada boca, i 6. avgusta u 4 časa ujutru prema ruskim položajima krenula je tamnozelena magla od smeše hlora i broma, i stigla je do njih za 5-10 minuta. Sloj gasa bio je visok 12-15 metara i širok 8 kilometara, a prodro je 20 kilometara u dubinu ruske teritorije. Branioci tvrđave nisu imali gas-maske.

„Sve živo na otvorenom vazduhu na području tvrđave bilo je smrtno otrovano”, sećao se učesnik odbrane. „Sve zelenilo u tvrđavi i okolini, kud god je prošao gas, bilo je uništeno. Lišće na drveću je požutelo, skupilo se i opalo, trava je pocrnela i polegla, latice su opale sa cveća. Svi bakarni predmeti na području tvrđave, bilo da su delovi topova i projektila, ili umivaonici, rezervoari i ostalo – sve je bilo pokriveno debelim slojem oksida hlora. Namirnice nisu bile hermetički zatvorene, tako da su meso, mast, slanina i povrće bili zatrovani i nisu više bili za upotrebu”.

Nemačka artiljerija je ponovo otvorila intenzivnu vatru, i odmah posle baražne vatre i oblaka otrovnog gasa 14 bataljona landvera (a to je najmanje 7 hiljada pešadinaca) krenulo je u juriš na isturene ruske pozicije. Rečeno im je da neće sresti nikoga osim mrtvaca.

Učesnik odbrane Osoveca Aleksej Lepjoškin sećao se: „Nismo imali gas-maske, i zato su gasovi nanosili užasne ozlede i hemijske opekotine. Prilikom disanja čulo se škripanje i iz pluća je na usta izlazila krvava pena. Na rukama i licu su iskočili plikovi. Nisu pomagale krpe kojima smo omotali lica. Međutim, ruska artiljerija je počela da dejstvuje, ispaljujući iz zelenog oblaka hlora projektil za projektilom u pravcu Prusa. Tada komandir drugog odeljenja odbrane Osoveca Svečnikov, tresući se od jezivog kašlja, viknu promuklim glasom: „Drugovi moji, nećemo valjda da umremo kao bube od otrova! Nego da im pokažemo, pa da pamte za sva vremena!”

I podigoše se oni koji su još mogli hodati posle strašnog hemijskog napada, a među njima i trinaesta četa, tj. to što je ostalo od nje. Četu je poveo potporučnik Vladimir Karpovič Kotlinski. U susret Nemcima krenuli su „živi mrtvaci”, sa licima umotanim u krpe. Nisu imali snage da viču „Ura!” Tresli su se od kašlja. Mnogi su pljuvali krv i komade pluća.

mrtvaci-osovecJedan očevidac je izjavio za list „Rusko slovo”: „Ne mogu da opišem gnev i zlobu sa kojom su naši vojnici išli na Nemce, svoje trovače. Ovi su otvorili snažnu vatru iz pušaka iz mitraljeza, ali ni gusta kiša kuršuma nije mogla da zaustavi juriš razgoropađenih vojnika. Izmučeni otrovom, oni su trčali samo sa jednim ciljem – da zgaze Nemce. Niko nije zaostajao, nikoga nisu morali požurivati. Tu nije bilo pojedinačnih heroja. Čete su jurišale kao jedan čovek, nadahnute samo jednim ciljem, jednom mišlju: poginuti, ali se osvetiti podlim trovačima”.

Položaj je povraćen i uspostavljeno je prethodno stanje. Taj uspeh je skupo plaćen – u jurišu je poginulo 660 ljudi.

Već krajem avgusta više nije imalo nikakvog smisla držati Osovec, jer se front preselio daleko na istok. Tvrđava je evakuisana. Neprijatelju nije ostavljeno ništa: ni top, niti projektil ili metak, pa čak ni konzerva. Noću uoči 24. avgusta ruski mineri su digli u vazduh ostatke odbrambenih objekata i otišli. Nemci su se tek 25. avgusta odvažili da uđu u ruševine…

Izvor: http://ruskarec.ru/

 

 

Komentari

O autoru Maya

Na privremenom radu u inostranstvima. Poštujem tuđe, a svoje volim - njega, milicu moju, najviše . Da tvitujem i blogujem - n' umem.

Možda vam se svidi

O Đurđevdanu…

Na Đurđevdan , pre prvih petlova, momci i devojke, radi običaja i radoznalosti, urane na …