Traži se…

Gospodin T.M. je bio učesnik drugog rata, u „onoj drugoj“ vojsKi, naravno. Povratkom iz rata, sa sobom je poneo i strah od Rusa.
Kako se čovek u demenciji sve više vraća svom izvoru, mladosti detinjstvu, tako su i gospodinu T. Rusi sve prisutniji u mislima.

Gospodin T. je veoma radoznao. Ne prođe čovek pored njega, nebitno ko je, on mora da zna gde će taj, šta radi, šta nosi(m).
Npr. , stavljam zaštitnu masku na lice, a on pita šta će mi to.

„Idem u banku da podignem pare“, odgovaram, on odmahuje rukom i odlazi.
Jednom se pokvario lift i hausmajstor (koji je takođe znao za njegov strah od Rusa), došao da zalepi obaveštenje na vrata lifta.
„Šta ti je to, šta tu piše?“, pita ga gospodin T.
„Piše da izvesni ruski general Antonovič Sergej traži nekog T.M., odgovara mu hausmajstor ozbiljno.
„Ne pričaj gluposti!“, uzvikuje već uznemiren T. M.
„A kako se vi zovete?“, pita ga hasmajstor.
„Helmut!“, ko iz topa odgovari gospodin T. M., mada i te kako zna svoje ime.