Плетеницa

Пре неки дан са била на испомоћи на другом одељењу.
После вечере следила је завршна „рунда“, када станарима помажемо да се спреме за спавање.
– Добро вече, господине К. Извадите, молим Вас, зубе да их оперем.
– Не бих баш данас. Је л ти је то права кика? – упита показујући на моју плетеницу.
– Јесте.
– Не верујем, исувише је лепа да би била права.
– Ево, повуците“, говорим му и сагињем главу ка њему.
Узима врх репа имеђу палца и кажипрста и дува у њега. (????)
– Не верујем.
– Ево, ако ми дозволите да Вам оперем зубе, расплешћу реп…да се уверите.
Господин К. вади протезу, даје је. Ја је оперем , вратим се, расплетем реп, пустим косу.
– Ево! Је л сад верујете?
Он ме гледа, држи прамен косе у руци и каже:
– Видим да је права коса, али ипак не верујем.