Pletenica

Pre neki dan sa bila na ispomoći na drugom odeljenju.
Posle večere sledila je završna „runda“, kada stanarima pomažemo da se spreme za spavanje.
– Dobro veče, gospodine K. Izvadite, molim Vas, zube da ih operem.
– Ne bih baš danas. Je l ti je to prava kika? – upita pokazujući na moju pletenicu.
– Jeste.
– Ne verujem, isuviše je lepa da bi bila prava.
– Evo, povucite“, govorim mu i saginjem glavu ka njemu.
Uzima vrh repa imeđu palca i kažiprsta i duva u njega. (????)
– Ne verujem.
– Evo, ako mi dozvolite da Vam operem zube, rasplešću rep…da se uverite.
Gospodin K. vadi protezu, daje je. Ja je operem , vratim se, raspletem rep, pustim kosu.
– Evo! Je l sad verujete?
On me gleda, drži pramen kose u ruci i kaže:
– Vidim da je prava kosa, ali ipak ne verujem.