Исидора Данкан и Сергеј Јесењин

ИСИДОРА Данкан, изузетна уметница коју данас називају „мајком модерног плеса“, била је Американка ирског порекла, балерина која се залагала за женску еманципацију. Увек је тврдила да је „уметност живот“ и иако су пуританци показивали изузетан презир према њеном плесу, животу и начину одевања, она је била обожавана. На сцену је излазила боса, полу нага у прозирним костимима, померала границе, тврдила да класичан балет није уметност јер ограничава и не дозвољава жени да се изрази. Говорила је да ће плес будућности бити сличан оном из античке Грчке – природан и слободан. Њен живот био је чешће испуњен тугом него радошћу, па је плес био једино „место“ где је била своја, слободна, радосна…

Била је у вечној потрази за љубављу, једном приликом је записала: „Од сваке љубави у мом животу могао би се направити роман, и све су се завршавале тужно. Увек сам чекала љубав која ће се завршити добро и трајати заувек”. Али, није је нашла. Њена романса са славним руским песником Сергејем Јесењином почела је снажно и страсно, али се завршила трагично, оставивши је потпуно сломљеном.

isidora dankan - Исидора Данкан и Сергеј Јесењин

Родила се у Сан Франциску 1877. године, као Анђела Исидора Данкан, а љубав према уметности усадила јој мајка, пијанисткиња, пореклом Иркиња. Исидорин отац био је пореклом Шкотланђанин, бавио се финансијама, али са њеном мајком није имао добар брак. Када је напустио њену мајку и три старије сетре, биле су буквално гладне, а Исидора је сањала о светлима позорнице и све што није могла да изрази речима, говорила је плесом. Прво је наступала у једном ресторану у Чикагу, а ускоро добила и ангажман у Њујорку. Међутим, због свог чудног поимања балета извиждана је од публиике и добила је јако лоше критике. Желела је да оде из Америке, мислила је да они немају сензибилитет за њену уметност, па одлази у Лондон. И била је у праву, тамо су је приметили богаташи жељни нечег новог и авангардног и одлучили да је финансијски подрже. Ређају се путовања – Будимпешта, Беч, Берлин, Москва… Ипак, највећу славу доживела је у Паризу 1900. године, почели су да је следе многи, а где год би наступала сале су биле пуне заинтересоване публике. Сви су желели да виде тај необичан, дрски плес који је изводила као нико пре ње. Врло брзо постала је позната и обожавана, али изазива скандал када се проглашава „црвеном“ и одлази у Русију одушевљена комунизмом, где отвара школу плеса.

Непосредно пре него што је отпутовала и срела Јесењина гатара јој је предсказала да ће „отићи на дуги пут у земљу под бледо-плавим сводом. Постаће богата, врло багата и удаће се…“. Исидора је иза себе имала промашене бракове и није желела да се поново веже. Посебно не у Русији, земљи која није њена. Међутим, судбина је хтела другачије…

Јесењина је упознала 1921. у Петрограду, у атељеу сликара Жоржа Јакулова. Била је то права боемска журка, са много вина, дима, безразложног смеха. Исидора је ушла са својим менаџером док је Јесењин свирао хармонику и певао. Гости, обузети његовом песмом, нису ни приметили да је стигла славна гошћа, а она се шћућурила у угао собе и са нескривеним одушевљењем посматрала младог песника. Тужни звуци хармонике, Јесењинова младост, мангупски изглед, изражајне очи… потпуно су опчинили Исидору. И он је занемео када је видео ко му аплаудира. Сви су кренули ка важној гошћи, не би ли је што боље угостили, али она је гледала само у Сергеја. Лагано је испила пола пића из чаше, неочекивано му пришла и пружила му чашу. Као зачаран, испустио је хармонику, узео чашу и једним гутљајем је испио. Она је гурнула прсте у његову густу косу, страсно га пољубила и прошапутала „анђео“. Неколико секунди касније, као да је предосећала како ће се њихова прича завршити, додала је и „чорт” (ђаво). Исидора је имала 44 године, а Јесењин 26, она је знала тек пар речи на руском, он ниједну на енглеском. Али, љубав се родила, распламсавала се из дана у дан без обзира на разлику у годинама, језичку баријеру и згражавање јавности. Али, није потрајала, завшила се трагично, пијанствима, сукобима, тучама, самоубиством и смрћу. Извори тврде да је Јесењин често напуштао Исидору, а она га је преклињала да се врати, клечала на коленима и љубила му ципеле, нежно му говорећи: “Сергеј Александровичу, ја те волим!”

„Ти си моја гипка, лаконога бреза, створена за мене и за многе друге“, писао је Јесењин о Исидори. Волели су се јако и страсно, а када је Исидори умрла мајка у Паризу, венчали су се како не би морали да се раздвајају. Године 1922. године провели су два чаробна месеца у Паризу, Исидора је желела да се врати својој уметности, а имала је планове да Јесењим популарише своја дела ван Русије. Отпутовали су у Америку, где се на сваки начин трудила да промовише мужа као песника, организовала је превођење и публиковање његових песама, књижевне вечери на којима је он читао своје стихове, а она плесала познати „плес са шалом“. Босонога, пуштене косе, страсна и лепа, излуђивала је младог песника, била му инспирација, његова љубав и поезија. Међутим, Јесењин никада није добио признање за свој рад, далеко од домовине он је био само муж славне играчице.

timthumb - Исидора Данкан и Сергеј Јесењин

Страст која је буктала између њих ускоро се претворила у драму и трагедију, а њихова веза остала је упамћена као једна од највећих али и најтрагичнијих љубавних прича свих времена.

Јесењин је падао у све дубљу и тежу депресију. Поезију, плес и љубав замениле су свађе, туче и алкохол. Сергеј је све чешће тукао Исидору, а на једном од њених концерата толико је био пијан и физички је насрнуо на њу да је звала полицију која је Сергеја одвезла у психијатријску болницу. Када се после три дана вратио кући није више видео жену коју воли, већ уморну, остарелу и непривлачну особу. Вратили су се у Русију, али су и проблеми отпутовали са њима. Док се раније њоме одушевљавао, сада је почео да се жали пријатељима: ”Офуцала се, гњави…”. Јесењин је правио скалндале, пуно пио, био недоступан и далек. Уморна и несрећна, Исидора му је једног дана рекла да се враћа у Париз, а ускоро је добила телеграм од њега у којем је писало: ”Ја волим другу. Стоп. Женим се њоме. Стоп. Срећан. Стоп”. Тако је покушао да је истисне из свог живота.
ДУГОВИ САВРЕМЕНИЦИ тврде да је новац трошила немилице, иако га никада није имала много. Њен укус створен је можда још у мајчином стомаку која је, док је била трудна са Исидором, јела само остриге и пила шампањац. Волела је скупе и лепе ствари, „кад год се колебаш,“ говорила је, „увек иди у најбољи хотел“. Међутим свој афинитет према луксузу често није могла финансијски да испрати, па је и често дуговала новац и хотелима и зеленашима. Јесењинови пријатељи тврдили су да се он није заљубио у Исидору, већ у њену славу и страст, да му је једноставно пријала пажња славне Американке. Међутим, има и оних који тврде да је Исидора била истинска љубав великог песника, да ју је волео искрено и лудо, на само њему својствен начин.

sergej jesenjin - Исидора Данкан и Сергеј Јесењин

Јесењин је био у све горем психичком стању. Један његов пријатељ присећајући се последњег сусрета, неколико дана уочи његове смрти, рекао је да га је песник упитао: “Свиђа ли ти се мој шал? То је поклон од Исадоре (тако је звао). Она ми га даровала. Ех, како ме је волела та старица! Ја ћу јој написати… позваћу је, и она ће раздрагана дотрчати да ми падне у загрљај…“

Само неколико дана после тога написао је последњу песму “Довиђења, друже, довиђења”. Као да је желео да се опрости, јер је сутрадан, 28. децембра 1925. године у хотелу „Англетер“ у Лењинграду, извршио самоубиство и то на три начина, да буде сигуран да ће умрети. Себи је пресудио у соби број 5 у којој је некада боравио са Исидором. Пресекао је вене, запалио цев од грејања, обмотао шал који му је поклонила некада вољена жена око врата и обесио се.

После трагедије Исидора се потпуно повукла из јавног живота. Имала је обичај да краткотрајним везама лечи тугу, па је то урадила и после смрти вољеног човека. Имала је већ 50 година, била је у Ници са младим, згодним љубавником Италијаном. Тог 14. септембра 1927. године пребацила је свој црвени шал око врата и кренула да се провоза са новим љубавником. Али, како само судбина то може да уреди, шал, њен заштитни знак, обмотао се око точка аутомбила у покрету и удавио је.

БИВШИ И БИВШЕ

ИСИДОРА је вољеног човека звала Сергеј Александрович, али још чешће “Анђеле“, а он њу – Исадора. Своје ученике у плесној школи једном је упитала шта је најважније и када су јој сви рекли – плес, одмахнула је руком и рекла: „највећа ствар у животу је – љубав“.

Пре него што су се упознали Сергеј Јесењин је био ожењен. Жене су, иначе, биле јако важне у животу младог песника, имао је пуно љубавница и краткотрајних авантура. Пре него што је срео Исидору био је ожењен Зинаидом Николајевном Рајх, са којом је имао ћерку Татјану и сина Константина. Брак је склопљен убрзо после једне луде боемске ноћи, па је Јесењину брзо и досадио. Многи су сматрали да веза са Исидором није љубав већ „низ интересантних сензација“. Тврдили су да је плесачица за младог песника била оличење западне културе, начин да побегне и сачува своју уметност. Зачаран, гледао је у њу као у чудо, а страст коју је показивала док плеше додатно га је узбуђивала.

Isadora Duncan 1 - Исидора Данкан и Сергеј Јесењин

Исидора никада није била срећна у љубави, иако је тврдила да је „рођена да воли“. Први пут водила је љубав тек у 25. години и то са згодним мађарским глумцем Оскаром Берегијем, који је играо Ромеа у будимпештанском позоришту. После њега заљубила се у дизајнера Гордона Крејга, толико лудо да данима нису излазили из апартмана, осим када су морали да купе храну. Њен успаничени менаџер није могао да је пронађе, одлагао је њене наступе и распитивао се у полицијским станицама да ли је жива. Са њим је родила девојчицу којој је дала име Дидре. Четири године касније добила је и сина Патрика, из везе са богаташем Патриком Сингером, сином чувеног индустријалца Исака Сингера који је правио чувене шивеће машине. Стално је наглашавала да љубав мора да буде слободна и да жене не треба да се удају да би имале децу. И Патрику је родила сина, али су оба њена детета трагично настрадала 1913. године. Испала су из кола у Сену и удавили су се заједно са својом дадиљом. Родила је још једно дете са неким вајарем, али је беба умрла непосредно после рођења. Никада се није опоравила од губитка деце, па се поново „лечила“ љубавницима, који су били само увертира за животну љубав са Јесењином.

 

(Извор: Руски дом у Београду)

Коментари