У сусрет Сабору у Гучи

truba - У сусрет Сабору у ГучиТруба је регистарски највиши лимени дувачки инструмент светлог и продорног звука који је од давнина кориштен за војничке сигнале и свечане фанфаре. Труба је и изражајни мелодијски инструмент, а захваљујући усавршеном механизму вентила и у извођачкој техници, достиже завидан виртуозитет, који се посебно истиче у џез-музици.

Постоје записи путописаца из шеснаестог века о постојању музичких капела у Србији за време турске власти, а то значи и труба од метала. Употребљаване су на дворовима и у војне сврхе, а народ је, како он каже, имао своје инструменте – међу којима рогове и трубе направљене од коре дрвета. После Другог српског устанка кнез Милош је – да би увеличао свечаности на свом двору у Крагујевцу – основао први војни оркестар са европским музичким инструментима, а потом позвао у Србију музичара и капелника Јосифа Шлезингера да музицирању и свирању обучи људе из народа. Српске војнике на фронту у Првом светском рату у паузи битке је увесељавала управо труба. У XX веку војничка труба продире и у мирнодопску употребу. Нарочито се припитомила у западној и јужној Србији. Није више позивала на јуриш, већ на радост и весеље.

Радост и весеље + труба,  једнако је Гуча.  Гуча је иначе варошица у Србији, у Моравичком округу. Мада се још 1476. први пут помиње у турском катарстарском попису, постаје шире позната од 1961. године по сабору трубача. Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар „Дуге“ Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име „Велики (народни) сабор »Са Овчара и Каблара«“. На његов наговор, у популарисање српске трубе укључио се и лист „Вечерње новости“, који је годинама касније наставио да додељује „Златну трубу“ најпопуларнијем трубачу на Сабору.  Те прве године најбољи трубач је био Драган Јовановић који је 2010. године, на 50 -том сабору, имао част да подигне саборску заставу. Из године у годину, сабор је постајао све популарнији, да би  рекордни број посетилаца забележен  2009. године, на 49. сабору, који је, према подацима, посетило више од 600.000 људи.

trubaci u Guci - У сусрет Сабору у ГучиДрагачевски сабор  је иначе највећи фестивал трубе у свету, а трећи међу етнофестивалима, после Карневала у Рио де Жанеиру и Октобарфеста у Минхену. Једино  у Гучи, трубачи свирају по слуху, из срца и душе. То је звук који се памти, а чак ни прослављени Мајлс Дејвис, није знао да труба може да се свира и на тај начин. По традицији, крај споменика трубачу, пуцњима из прангија, уз саборску химну са Овчара и Каблара и уз звуке трубе, огласи се почетак светковине у којој се спајају дани и ноћи. Ништа необично за овај крај Србије у коме се уз музику трубача и весели и тугује. Тих неколико дана у августу, у Гучи је весело и бучно, како већ може да буде када се на једном месту окупи око пола милиона људи са свих континената.

И поред познатог српског гостопримства,  постоји неко ил’ боље речено нешто, што је протерано са Овчара и Каблара. Реч је о песми “Шоте, мори Шоте”. Песми коју је Азем Бејта, шиптарски одметник из дреничког краја, наручио за своју жену и саборца Шоту Галицу, трајно је забрањен улаз на Сабор трубача у Гучи. Српске трубе на најпознатијем српском сабору изворног стваралаштва остаће неме за ову песму која се готово читав век орила српским свадбама и саборима изазивајући сваки пут еуфорију весеља.   О настанку песме сам писала у чланку Како је настала “Шота”.

За Драгачевце је Сабор више од туристичке манифестације. Пружа им се прилика да угосте родбину, пријатеље, да се окупе породице, а богами, да се угосте и туристи и заради нека цркавица.

Посетиоцима се пружа прилика да пробају храну, спреману по старим рецептима, погледају изложбе рукотворина драгачевских ткаља и ликовних радова уметника наиваца. Такође је веома занимљив момачки вишебој, такмичење у бацању камена са рамена, избор најлепше саборашице, као и најбољег беседничара здравица. Драгачевска свадба са обичајима који је прате. На сабору трубача сва нерасположења и туге нестају, захваљујући труби, све се заборавља, па зато у Гучи кажу, „свирај трубо, свирала за дуго“.
И ове године, свега ће бити у Гучи. Свега осим сна.

 

trubaci - У сусрет Сабору у Гучи

 

 

 

Коментари