ЗанимљивостиРазно

Св. Трифун

Сваке године 14. фебруар, међу православним Србима, слави се Слава Св. Трифун. Верује се да Св.Трифун штити села и насеља од града и поплава, односно да је чувар винограда и других усева од разних штеточина. Посебно у виноградарским крајевима Војводине, Шумадије и Поморавља то је највећи винарско-виноградарски празник јер је Св. Трифун заштитиник и слава виноградара и гостионичара.

Негде, у неким крајевима, га зову Свети Трипун, Зарезојло, Зарезан или Орезач. На тај дан, уз посебну молитву и благослов свештеника, виноградари по први пут у новој календарској години, одлазе у виноград и почињу да орезују лозу у својим виноградима. “Ваља се” да се на дан Св Трифуна пореже барем један чокот винове лозе у винограду Верује се и да Св Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и од тог дана снег почне да се топи. Верује се и да са овим даном почиње пролеће, да се буди природа и љубав код људи. Ако на Св Трифуна пада киша, родиће шљива.. У народу је за Тривундан везано мноштво разних обичаја и прича. Снег може још увелико да изненади али се то сматрало берићетним па се говорило “Затрпај Трипо, заспи Симо!” (реч је о Св. Симеону Мироточивом, 26,ИИ) иако је већ сутрадан, 15. фебруара, Сретење, по народном схватању дан “сусрета” зиме и пролећа кад се мечка на кратко пробуди да види да ли ће ускоро настати лепши дани и онда, ако оцени да ће потрајати зима, врати у пећину да настави свој зимски сан.

Свети Трифун живео је у трећем веку, а рођен је у Кампсади, у Фригији. Родитељи су му били побожни и своју побожност су и на свог сина пренели.

У свом животу бавио се домаћом економијом и чувањем гусака, али пошто је био одан Христовој вери, Бог га је обдарио даром чудотворства, те је многе болеснике од разних болести молитвама лечио.

Прича се да је, између осталих, исцелио и Горду, кћер римског цара Гордијана, која је патила од неке душевне болести од које је ниједан лекар није могао излечити. За то га је цар богато наградио, али он је све дарове раздао сиромасима. За време римског цара Деција, Трифун је претрпео страшно мучење и на крају умро.

Српска православна црква, верујући у чудну моћ молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је нарочити молитвени чин, који се врши са њивама или баштама, ако се догоди штета од инсеката, мишева и других животиња. Кад се врши овај чин узима се зејтин из кандила светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград, и поред осталог чита и “заклинаније свјатаго мученика Трифуна”. На тај начин свети Трифун се сматра заштитником пољских усева.

Наши виноградари због тога славе светог Трифуна као патрона, па тога дана иду у винограде, орезују по коју лозу и вином заливају по који чокот, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског мртвила, па да почне бујати у пролеће које се већ почиње примицати. Због тога светог Трифуна у Источној Србији зову Орезач и Заризој.

На светог Трифуна почиње сечка (фебруар), наравно по старом календару, за коју сељаци на Косову кажу: “Сечка сече, Марта дере, Свети Сава кожу бере”. Сечка је, опет рекла: “Да немам страх од моје старије сестре зиме, гране би од огња врело с једне стране, а ја би’ га с друге стране смрзла” – толико у фебруару може бити хладно.

Ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна. Народ још каже: “Триша забо угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе”.

momovino-s

Коментари

Tags

Maya

На привременом раду у иностранствима. Поштујем туђе, а своје волим - њега, милицу моју, највише . Да твитујем и блогујем - н' умем.

Related Articles