Početna / Zanimljivosti / Sudoku, Sudoku, 数独

Sudoku, Sudoku, 数独

Dok čekam voz ili se vozim vreme mi najbrže prolazi kad rešavam sudoku. Jutarnja kafa mi je slađa, a slađu pijem, ako je pijem uz sudoku. Svako od nas (vas) je makar video, ako ne i pokušao da reši ovu igricu i onima koji ne znaju šta je to, ona je  špansko selo.

“Šta on to radi? Kakva je to igra?”

“Ma, to ti je bar lako, ispišeš brojeve dok ne popuniš sve?

“Bilo koje?”

“Pa da, bilo koje.”

“E, pa, pnda je to baš lako, ali i izgleda glupo.”

Dijalog imeđu dve žene koje su posmatrale putnika  koj je preko puta njih, rešavao sudoku. Da ih možda razume, nije ni bilo bitno.

Šta je u stvari sudoku? Kako je i gde nastao?

Sudoku je ustvari jedna vrsta logičke zagonetke sličan latinskom kvadratu. Taj kvadrat je sastavljen od kvadrata, koji je podeljen na 9 kvadrata, od kojih je svaki takođe podeljen na 9 kvadrata. Cilj je u svaki od najmanjih kvadrata, upisati cifre od 1-9, tako se i vodoravno i uspravno one mogu pojaviti samo jednom, tj ne smeju se ponoviti.

Samo ime  SUDOKU, asocira na Japan i na ovom jeziku znači otprilike “brojevi moraju biti jedinstveni.”  Naravno da sledi brzopleti zaključak da i igrica potiče iz Japana, ali nije tako.

Sudoku je pronalazak jednog švajcarskog matematičara po imenu Leonard Ojler (Leonhard Euler (1707-leonhard-euler1783)). On je još u 18. veku osmislio igricu sa brojevima koju je nazvao “Latinski kvadrat”. Za razliku od današnjeg  sudokua, latinski kvadrat nije bio podeljen na blokove. Sudoku se u  ovoj nama poznatoj formi, prvi put pojavljuje  1979. u časopisu “Dell Pencil Puzzles & Word Games” pod imenom “Number Place”, a tek 1986, probija se na japansko tržište sa veoma velikim uspehom i popularnošću. Od tada i datira ime SUDOKU.

Novozelandski hobi informatičar Vejn Gould (Wayne Gould) je posle prvog susreta sa  ovom igricom, odlučio da napravi kompjuterski program uz pomoću kog  sudoku može i u elektronskom obliku  da bude dostupan. U novembru 2004 ponudio je  tu mogućnost u engleskom “Tajmsu” i već 2005, igrica je bukvalno preplavila planetu.

Ako jednom rešite i najlakši sudoku, nećete se zaustaviti na tome. Rekli bi ljudi, sudoku od vas pravi zavisnike, pa kad se tako kaže, podseća i na neku bolest. što je daleko od istine. Pre  bismo mogli reći da sudoku ispunjava i čini srećni.

Ova igrica prikazuje matematiku sa njene druge strane: kao igru i kao filozofiju u svojoj najčistijoj formi: na svako pitanje postoji samo jedan jedini, pravi odgovor.

Sudoku nije bio nikada popularniji nego što je  poslednjih nekoliko godina. Postoje razna takmičenja , od lokalnih do svetskog karaktera. Milioni igrača žele da se pokažu i dokažu da su najbolji. Danas nema nekih dnevnih ili nedeljnih novina i časopisa bez stranice sa ovom igricom i to sa najmanje dve: laku i tešku, tj.  za svakog po nešto.

Sudoku ne poznaje jezike i granice: na primer, jedan lekar iz Kine, daktilografkinja iz Engleske, jedan učenik iz Srrbije, mogu sedeti satima i rešavati bez reči istu zagonetku, bez znanja ijedne reči nekog stranog jezika.

Ako još niste, pokušajte i vi! I uživajte!

sudoku-classic

 

 

Komentari

O autoru Maya

Na privremenom radu u inostranstvima. Poštujem tuđe, a svoje volim - njega, milicu moju, najviše . Da tvitujem i blogujem - n' umem.

Možda vam se svidi

O Đurđevdanu…

Na Đurđevdan , pre prvih petlova, momci i devojke, radi običaja i radoznalosti, urane na …