СМАК

На жалост, овај текст се мора допунити информацијом да је Борис Аранђеловић преминуо 27.08.2015 године у Ротердаму, после дуге и тешке болести.

Рођен је 13. октобра 1948. у Крагујевцу а члан “Смака” boris-arandjelovicје био од 1973. године. Био је познат по певању у високим регистрима што му је, уз особену боју гласа, донело препознатљивост и популарност код шире публике. Посебну атракцију у наступима бенда “Смак” поредстављао је дијалог изумеђу Борисовог гласа и Точкове гитаре (“Ало, ало”, “Шумадијски блуз”, “Професор”).

Године 2001. објавио је албум “Милион година” као “Борис & Диносауруси” у коме су уз њега били и Бата Костић, Лаза Ристовкси, Зоран Милановић, Слободан Стојановић Кепа, Пера Џо, Саша Ранђеловић Ранђа и Радомир Михаиловић Точак. Последјих деценија живео је у Холандији, а наступао је у обновљеној (оригиналној) постави “Смака” на концертима у “Арени” 2012. и на Ушћу јуна 2015.

Памтићемо те мајсторе! Почивај у миру.

Група СМАК кроз призму судбине српског национа

Иако се међу фановима још није стишало узбуђење после историјског спектакла, легендарног концерта групе smak1СМАК децембра 2012. године  у Београдској арени, најава њиховог концерта за 20.јун  изазвала је буру одушевљења на друштвеним мрежама. Тврдо језгро обожавалаца  Смака, не само да се одржало кроз њихово деценијско трајање, већ се увећало младим поштоваоцима који нису били рођени у време њиховог највећег успона. „То је једноставно права музика“, гласио је одговор  једног дечака на питање зашто је дошао на концерт групе.

Смаковци су увек свирали „поштену музику“, како једном приликом рече Радомир Михајловић Точак. Због њих  је чувени бубњар Дејвид Мос запуцао из Америке у далеки Крагујевац, како би упознао фамозног гитаристу ког је чуо на касетофону Точковог брата. Светска мега група Дип Парпл, на врхунцу своје популарности 1975. у Хали спортова на Новом Београду нашла се у чуду – Kако наступати после тако моћне предгрупе?!  Да су америчка или енглеска група свакако би били сврстани међу пет најпознатијих рок група. Али они су остали верни себи: сваки покушај да их се комерцијализује није успевао.

Као вишедеценијски поштовалац Смака и њихове smak2музике не бих говорио о историјату групе и детаљима, (лако се могу наћи на интернету), већ као неко ко  процесе анализира и закључује о њима на основу пратећих-последичних  појава. Мислим да треба указати  се на симболичку везу између положаја српског национа и судбине најквалитетније рок групе у бившој СФРЈ. Зашто Смак никада није могао да рачуна на огромну популарност, пратећу финансијску и медијску моћ?

Њихова музика може се окарактерисати као српски хард рок – у свакој композицији провлачи се шумадијско-балканска нит. Онима који су управљали рок сценом из сенке никако није одговарала српско-шумадијска група, коју би следиле масе младих. Зато је исфорсирана сарајевско-чобанска веријанта рокенрола, која се заснивала на безочном преписивању актуелних хитова рок музике и њихово извођење уз тралала текстове. Све је то био увод у дебилизацију омладине, касније кроз „Лепе Бране“ и турбо фолк, што траје и траје… О нашој трагичној музичкој сцени не треба много говорити, сведоци смо свакаквог ужаса.

Једина „мана“ групе Смак  била је та што су Срби. Некако ми падају на памет и многи други, који нису могли да доминирају у својим областима у заједници, која је суштински била антисрпска. Иако суштински немају  везе једни с другим, неки од њих били су чак и максимално кооперативни, али то није  много вредело јер су једноставно били Срби: Александар Ранковић, Оливера Катарина, Љубодраг Дуци Симоновић, Тома Здравковић, Дејан Рамбо Петковић, рок група Кербер и многи, многи други.

Желео бих да верујем да предстојећи концерт групе Смак није дошао случајно,  да је последица енергије која се акумулирала у корпусу који хоће потпун изражај националног квалитета, деценијама smak3спутаваног. Ако и овај концерт доживи успех претходног из 2012.године, показаће да у овом народу постоји неуништиво интелектуално језгро којем масовне хистерије свакаквог карактера не могу да исперу мозак и драстично мењају свест –  што даје наду за опстанак нације, народа и државе. Успех групе Смак морао би да пробуди и председника Србије, који поседује  механизме и  помогне својим Крагујевчанима да буду перјанице у покретању угушене  рок сцене,  иако по целој Србији имамо огроман број одличних, а неафирмисаних бендова. Мучно је слушати и гледати разноразне музиканте из бивших република како се шире по овом медијском простору, а притом се не либе да јавно наступају против нашег народа и земље.

На опаску моје деце: како ми није досадило да четрдесет година будем поклоник  једне рок групе, лаконски сам одговарао да праве вредности никад не бледе. Када су сазрели као конзументи рок музике чујем коментаре, да је гре’ота што је група Смак прошла без великог медијског успеха, с обзиром на њихов светски квалитет. Аналогно томе гре’ота је и што је српски народ прошао тако како је прошао, иако је по много чему моћнији од народа у окружењу.

 

Извор: Српски Културни Клуб Нови Сад – Синиша Младеновић

Коментари

О аутору Ненад Машан

Лутaлицa, прoнaлaзaч, љубитeљ кaфaнe, вoзaч тeшких мaшинa, пeрaч прoзoрa, писaц, дизajнeр, будaлa и нaрaвнo, пoнoсни Српски нaциoнaлистa

Можда вам се свиди

Операција “Ролан Гарос 2016.”

Ко је и шта је Новак Ђоковић, знају сви. Многи га воле, али постоје и …