Почетна / Занимљивости / Santa Maria della Salute – Лаза и Ленка

Santa Maria della Salute – Лаза и Ленка

Љубав између песника Лазе Костића и Ленке Дунђерски је у ствари једна од  најромантичнијих, а самим тим и натужнијих прича о љубави. Да буде још тужније, ово је истинита прича.

По повратку из Црне Горе, што даље од несрећног службовања књазу Николи Петровићу, Лаза Костић се 1891. године, поново, после седам година обрео међу својима – сам и сиромашан. Његов пријатељ и добротвор Лазар Дунђерски, велепоседник сентомашки и грађанин новосадски – најбогатији Србин у црно-жутој монархији, пружио је песнику гостопримство и уточиште. Тако је Лаза упознао у лето 1891. у летњиковцу Дунђерских у Чебу (данашње Челарево) најмлађу кћер Лазара Дунђерског, Јелену – Ленку, девојку од двадесет година. Ленка је пленила све у свом окружењу. Била је витка и висока, плавоока и плавокоса, образована и васпитавана на најбољи могући начин, а истицала се и добротом, срдачношћу, елеганцијом, достојанством.
Очаран двадесетогодишњом Ленком, која је пленила лепотом, шармом и младошћу, тридесет година старији песник није могао да савлада талас емоција које су почеле да га испуњавају али, као пријатељ породице Дунђерски и частан човек, дубоко је био свестан разлике у годинама и немогућности њихове везе.
LazaK-i_Lenka

Много година пре него што је упознала Лазу Костића, Ленка је слушала приче о њему и читала његову поезију са неким необјашњивим немиром који се претворио у безграничну, топлу љубав када га је упознала. Одбијала је многобројне просце надајући се да ће је Лаза ускоро запросити. Испреплетан буром осећања, разапет између моралног и емотивног, пеник је покушао да пронађе начин који би заувек ставио тачку немогућности њихове везе. Пише писмо свом добром пријатељу, Николи Тесли о девојци изузетне лепоте, која испуњава све услове идеалне супруге великог научника. Како је Ленка била богата удавача, а Николи управо изгорела лабораторија, Лаза се надао да ће спојити ова два дивна бића и тиме решити немогућу ситуацију у којој се нашао. Овај покушај је доживео двоструки дебакл. Тесла није био заинтересован за било какав “електрицитет” осим струјног кола и науке, а Ленка је изјавила да би се удала само за некога као што је Лаза Костић.

lenka-dundjerskiЛаза дословце бежи у манастир Крушедол, где и настаје још једна његова чувена песма „Госпођици Л. Д. у споменицу” (1892). И ова песма, као уосталом и много шта друго, обавијена је, до данас, велом тајни. Насловом и тоном пригодно-пријатељску, ову песму песник је сматрао љубавном и она му је, од свих дотадашњих песама, све до оне последње – Santa Maria della Salute – била најмилија. Бежање у манастир није ништа решило. Он чини очајнички корак – на предлог свог пријатеља и несуђеног таста , Лазара Дунђерског, жени се богатом сомборском удавачом Јулијаном Јулчом Паланачком, која је „свог Лазу” верно чекала пуних четрнаест година и дочекала свадбу у Сомбору 22. септембра 1895. године. Један сомборски хроничар иронично је запазио да су млада и младожења на венчању имали равно сто година. Лази је на венчању кумовао Ленкин отац Лазар Дунђерски.

Непуна два месеца после Лазине женидбе с Јулијаном, изненада и трагично „лицем на Арханђела Михајла, свој рођендан” умрла је Јелена Ленка Дунђерска, 20. новембра 1895. у Бечу „од тифусне грознице” – имала је двадесет и пет година. Узрок Ленкине смрти остао је до данас тајна. Неки су тврдили да се убила. Поузданих доказа нема. Само Бог зна!

lkosticЗа овај трагичан догађај, Лаза је сазнао док је током брачног путовања боравио у Венецији. Обузет тугом какву није могао ни да замисли, отишао је у цркву Госпе од Спаса (Santa Maria della Salute) и под окриљем њене грандиозне лепоте, дуго се молио, плакао у себи, да нико сузе не види, тамо где највише боли, и потпуно несвесно већ тада почео да пише стихове најлепше опроштајне љубавне песме код нас.

Ленка није имала прилику да прочита песму која је настајала пуних 14 година у песнику, али је прочитала песму “Госпођици Л.Д” коју је песник приложио дворцу Дунђерски у њен споменар, мали, дрвени ковчег са ружама осликаним на поклопцу, који је нажалост нестао, а тиме и заувек однео са собом истину о овој, вечној љубави.

 

Извор: media.rs, b92.net

 

 

Коментари

О аутору Maya

На привременом раду у иностранствима. Поштујем туђе, а своје волим - њега, милицу моју, највише . Да твитујем и блогујем - н' умем.

Можда вам се свиди

О Ђурђевдану…

На Ђурђевдан , пре првих петлова, момци и девојке, ради обичаја и радозналости, уране на …