О новцу…

Не кажу  џабе да је време новац, јер новац је баш као и време – увек ти фали и све га је мање. Сећам се како су ми причали да се новац налази свуда око нас, само се треба сагнути и покупити. Све ми се чини, да све време неко иде испред мене и да га купи. Ја једино умем да изгубим новчаник.

Када је раб божји, почео да лови, да обрађује земљиште и да производи више него што му треба, почео је и да размењује своје производе, да се трампи са другим људима и тако на неки начин своје производе користио као новац.

Познато је да је проституција најстарији занат на свету. Раднице тог заната су  такође, у роби наплаћивале своје услуге. Када су све те вредне продавачице љубави, постале и власници фарми стоке ситног и крупног зуба, пернате и друге живине, постале магационери сопствених магацина, уместо да су поштено зарађено благо гомилале у швајцарским банкама, новац је почео да мења изглед.

Зарад бољег чувања, транспорта, новац су почели да праве од племенитих метала разних облика, од неправилних геометријских облика до талира, новчића који се и данас користе. Мало је тешко било спаковати прасе у кесу или новчаник, а појавом певаљки у кафанама неко је измислио и папирне новчанице. Оне су биле практичне да се гурну певаљки међ сисе, да се залепе певачу на челу или задену за хармонику или виолину.

Мало је требало да прође, па да се са новцем који је сам по себи нужно зло, појави још веће зло – банкари, лихаври, зеленаши.

О њима нећу да пишем, не разумем се у економију, само знам да се богате и да зарађују на туђој муци. Понекад ми је жао што нема више оне класичне трампе. Баш би ме занимало, како би држали стоку на тајним рачунима. А тек многи наши политичари и “контраверзни бизнисмени” (јбт, увек ме је нервирао овај израз), како би водили крда и јата на Кипар или још даље Кајманска острва.

А данас, данас  је у новчаницима најмање пара. Они који их немају, немају их никако, а они који их имају, наслагали су пластифициране картице у новчаник, па њима купују све и сваког, њима плаћају и у кафани, али ти бакшиш не остављају.

Бем ти газду коме се свирци не обрадују, када га спазе на вратима бирцуза.

И тако…. о новцу би могло још много да се пише. Ја знам само да су моје срећке празне, а она жаба што доноси новце када се мало пртрља , ће пре да се онако дрвена претвори у принца, него што ћу ја заокружити праве бројеве на тикету за лото.

 

Коментари