Плавушин кутак Непристојно фине ствари. 
Да ли вам се свиђа чланак?
Занимљиво
Духовито
Фотографије
Текст је кева, сестро!
Не кажу џабе да је време новац, јер новац је баш као и време – увек ти фали и све га је мање. Сећам се како су ми причали да се новац налази свуда око нас, само се треба сагнути и покупити. Све ми се чини, да све време неко иде испред мене и да га купи. Ја једино умем да изгубим новчаник.
Када је раб божји, почео да лови, да обрађује земљиште и да производи више него што му треба, почео је и да размењује своје производе, да се трампи са другим људима и тако на неки начин своје производе користио као новац.
Познато је да је проституција најстарији занат на свету. Раднице тог заната су такође, у роби наплаћивале своје услуге. Када су све те вредне продавачице љубави, постале и власници фарми стоке ситног и крупног зуба, пернате и друге живине, постале магационери сопствених магацина, уместо да су поштено зарађено благо гомилале у швајцарским банкама, новац је почео да мења изглед.Зарад бољег чувања, транспорта, новац су почели да праве од племенитих метала разних облика, од неправилних геометријских облика до талира, новчића који се и данас користе. 
Мало је тешко било спаковати прасе у кесу или новчаник, а појавом певаљки у кафанама неко је измислио и папирне новчанице. Оне су биле практичне да се гурну певаљки међ сисе, да се залепе певачу на челу или задену за хармонику или виолину.
О њима нећу да пишем, не разумем се у економију, само знам да се богате и да зарађују на туђој муци. Понекад ми је жао што нема више оне класичне трампе. Баш би ме занимало, како би држали стоку на тајним рачунима. А тек многи наши политичари и “контраверзни бизнисмени” (јбт, увек ме је нервирао овај израз), како би водили крда и јата на Кипар или још даље Кајманска острва.
А данас, данас је у новчаницима најмање пара. Они који их немају, немају их никако, а они који их имају, наслагали су пластифициране картице у новчаник, па њима купују све и сваког, њима плаћају и у кафани, али ти бакшиш не остављају.
Бем ти газду коме се свирци не обрадују, када га спазе на вратима бирцуза.
И тако…. о новцу би могло још много да се пише. Ја знам само да су моје срећке празне, а она жаба што доноси новце када се мало пртрља , ће пре да се онако дрвена претвори у принца, него што ћу ја заокружити праве бројеве на тикету за лото.
