Плавушин кутак Непристојно фине ствари. 
Масленица је најстарији руски народни празник којим се испраћа зима и дочекује пролеће.
Историја настанка Масленице има дубоке корене. Ради се о старом словенском празнику који је дошао из многобожачке културе и очувао се и након прихватања хришћанства. Сматра се да је у почетку она била везана за дан пролећене краткодневице, али са прихватањем хришћанства постала је претходница Великог поста и зависна од његовог рока.
Масленица пада у недељу, уочи Великог поста, и назива се још и „Сирном седмицом”. У то време по црквеном канону није дозвољена употреба меса, али се млечни производи и јаја једу у неограниченим количинама. По православном календару, обележавање Масленице почиње 56 дана пре Васкрса, што одговара другој половини фебруара, почетку марта.
Субота уочи маслене недеље, називала се „малом масленицом”. То је дан сећања на умрле — Задушнице. За њих су се припремала специјална јела — палачинке — и носила на гробље, прозор или кров, делила се сиротињи и монасима у црквама.
Масленица пада у недељу, уочи Великог поста, и назива се још и Сирном седмицом. Click To Tweet
У недељу, на покладе, уочи Великог поста, последњи пут се једе месо.
Седам масленичних дана представља највеселији и најдражи период у години за руски народ. 
Она је позната још и као Блиница, Обједуха, Целовалница, Крива недеља. Масленица је током многих векова очувала карактер народног славља. Све традиције везане за Масленицу имају за циљ протеривање зиме и буђење уснуле природе. Масленица је дочекивана на снежним врховима, уз песму, игру и весеље. Симбол Масленице било је страшило од сламе обучено у женску одећу. Са њим су се весело играли, а затим га сахрањивали или палили на ломачи заједно са палачинком у рукама.
Основно јело и симбол Масленице су палачинке. Њих пеку сваки дан од понедељка, па све до недеље, у највећим количинама од четвртка. Традиција печења палачинки била је присутна у Русији још од многобожачког периода. Управо бог сунца Јарило позивао је на прогон зиме, а округле румене палачинке веома подсећају на летње сунце. Свака домаћица је имала свој посебни рецепт припреме палачинки који се преносио с колена на колено по женској линији. Палачинке су се највише пекле од пшеничног, овсеног, хељдиног и кукурузног брашна са додатком кромпира, тикве, јабуке и крем-сира. Палачинке са павлаком, јајима, икром и другим укусним прилозима јеле су се од јутра до вечери, наизменично са другим јелима.
Понедељак — дочек празника. Тог дана праве се стазе за санкање и деца праве страшило од 
сламе — Масленицу, облаче га и возе по улицама. Праве се љуљашке и припрема трпеза.
Уторак — дан „разигравања”. Овог дана почињу веселе игре. Од раног јутра девојке и момци се санкају и једу палачинке. Момци траже младе, а девојке будуће мужеве.
Среда — дан „гурмана”. Овог дана је храна на првом месту — посебно палачинке.
Четвртак — дан „разбибриге”. Овог дана, да би се помогло сунцу да истера зиму, људи се, по традицији, возе селом у саоницама у коњској запрези у смеру казаљке на сату. Четвртак за мушкарце носи и задатак одбране или освајања снежног насеља.
Петак — „таштинe вечери” — када зет иде код таште на палачинке.
Субота — „заовино посело” — иде се у посете код свих рођака на палачинке.
Недеља — „опроштајни дан” — од раног јутра до касне вечери од свих рођака и познаника тражи се опроштај и прашта се. Тог дана, на огромној ломачи спаљује се страшило од сламе, које представља одлазећу зиму. Њега окупљени народ поставља у центар ломаче и опрашта се са њим уз песме и игру. Грде зиму због мразева и хвале је због веселе забаве. Након тога, страшило се пали уз клицање и песму. Када „зима” сагори, празник се завршава финалном забавом: омладина прескаче ломачу.
Текст преузет са сајта Спутњик
