ZanimljivostiNapravi sam(a)

Kaiserschmarrn iliti “Carske mrvice”

Schmarn (šmarn) = Unsinn  = glupost, ludost, nešto besmisleno

 

-Šta želiš za desert?- Upita držeći slobodnom rukom jelovnik.

-Gle, carske mrvice! Otkad to nisam jeo! –kaiserschmarn

-Moraćete malo da sačekate,- rekao je kelner.- Carske mrvice se prave. –

-Ne mari, imamo mnogo vremena pred sobom,- reče pobednički. Držali su se za ruke u polutami restorana u kome su se čuli samo šapat i diskretno zveckanje pribora za jelo.

-Najzad, jedno tiho bezbedno mesto,- reče. -Najvažnije u životu: izabrati pravo mesto za prava osećanja!

Odjednom, negde duboko u zgradi, začuše cilik školskog zvona, a malo kasnije do njih dopre topot mnogih nogu niz stepenice – kao da se približava grmljavina stada. U restoran nahrupiše u buljucima mladi kelnerski pripravnici vezujući u trku leptir kravate. Zakopčavali su užurbano preostalu dugmad na bluzama.

-Vi se nećete ljutiti ako naši đaci prisustvuju pravljenju carskih mrvica, -reče šef sale. -Već nedeljama niko nije naručio carske mrvice, a one se nalaze u obaveznom gradivu. Sem što smo hotel, mi smo, naime, i viša ugostiteljska škola.-

Mixed Group at Mobile Cafe

Sa svih strana stola okruži ih beli kelnerski bedem. Mladi kelneri, širokih seljačkih lica, gurali su ih s leđa, pred naletom svojih drugova koji su još uvek pristizali. Azra je virila između snažnih ruku okraćalih rukava. Doguran je i server sa zapaljenim primusom. 
-Večeras ćemo pokazati kako se prave i serviraju carske mrvice! – poče predavanje šef sale. -Dakle, najpre u zdelu stavimo komad masla sa malo sitna šećera.Dodaj taj šećer, Đukiću! A zatim, dodajemo četiri žumanca i dva belanca, i toliko brašna i mleka koliko je potrebno da se napravi testo malo gušće nego što se obično pravi za … za šta? Ti tamo!

-… za palačinke – promuca mladi kelnerski štreber.

-Tako je: za palačinke!

Iza Azrinih leđa progura se jedna pedesetogodišnja gošća:-Oh, tako bih volela da i ja malo gledam, zamoli šefa sale. -Nadam se da ne smetam? –

-Samo izvolite, gospođo! -dozvoli joj on.Na uspavanu, pa ponovo probuđenu ljubav, padoše dva belanca, poput dve krupne, lenje suze. —

kaiserschmarn1-Najzad, ulupati čvrst sneg…-nastavi šef sale. -Kud gledaš tamo? Biće ti đavo kriv kad budem posle propitivao! Staviti sneg u masu i ovlaš izmešati. Od ove mase, šta? Pržiti na maslu debele palačinke (ne mlataraj tom tavom,dete, ne igraš ping-pong!), i to i sa jedne i sa druge strane. Čim se jedna palačinka isprži…

-Još si lepa, znaš?
-Zar?

-Čim se, dakle isprži, viljuškom je izdrobiti u istom tiganju…

-Bio sam svašta u životu, samo ne očigledna nastava! –

-…posuti kristal šećerom!

-Ne vidim ništa! — zacvili mladi kelner. -On se gura! –

-Oprostite, molim vas, -obrati se šef sale Azri. -Hoćete li biti ljubazni da se malo pomerite? –

-Laže, druže nastavniče! -reče drugi. -Stalno me zasmejava; on je počeo! –

-Tišina! Gde je kristal-šećer?!

………………………………………………………………………………………………..
Young couple celebrating with red wine at restaurantČekali su da stigne kristal-šećer. Mladi kelneri su ih posmatrali kao dve čovečije ribice u špiritusu. Osetiše da su vrsta u izumiranju.

-Mnogo pušiš? —

-Znam —reče on pripalivši novu cigaretu na stari žar.

-Ti kao da si otišao po svetu vodicu! -viknu šef sale momku koji je najzad doneo šećer. -Dakle, ovako: posuti palačinku kristal šećerom, ovakoooooo, pa ostaviti u šerpi da se testo sa šećerom, šta? Malo proprži, naravno, tako je, Đukiću! –

………………………………………………………………………

-Zatim dodati malo suvog grožđa, izručiti sve na zdelu, oprostite, hej, polako s tim! -i tako postupati sve dok se cela masa ne utroši. Kad je sve gotovo…

-… kad je sve gotovo, posuti šećerom zamirisanim vanilom, a zasebno služiti sok od malina. Još tople mrvice služiti… Izvolite! A sad trk u sobe i napišite šta smo večeras radili! -naredi šef sale, pa razbijena vojska kelnerskih pripravnika napusti poprište, lenjo se vukući kroz restoran. 

………………………………………………………………………
-Mnogo vam hvala na usluzi… -zahvali se ceremonijalno. Keiserschmarn5-Dve nedelje čekamo nekoga da naruči carske mrvice. Jer, jedno je teorijska osnova, a sasvim drugo praksa, razume se.-
-Dobro je što nismo naručili biftek!-
-Zašto? -začudi se šef. -Imamo odlično meso!
-Ali morali biste pre toga da organizujete malu koridu! –

-Vi imate smisla za šalu! -pohvali ga šef.

Ćutali su dok pred njima u mrvicama ležahu ostaci njegovog carskog povratka u rodni grad. Sve to preliveno lepljivim sokom od malina.
-Otpratiću te kući.-

(Momo Kapor “Carske mrvice”)

 

Kajzeršmarn je slatko jelo veoma omiljeno u Austriji i Bajernu. Kao i mnoga jela koja su dobila imena po poznatim ljudima tog vremena, kao naprimer sendvič, i kajzeršmarn je dobio ime po austrijskom caru Francu Jozefu, ne lično po njemu, ali po njegovoj tituli. Postoji i legenda u nekoliko verzija, o tome kako je ovo jelo nastalo.

Bilo je poznato da je austrijski car obožavao palačinke. Jeo ih je mnogo i često. Jednom je kuvar napravio isuviše gustu masu i palačinke su se kidale. Da bi spasao što se spasti može, viljuškom je usitnio sve palačinke, “začinio” ih obilno šećerom u prahu i suvim grožđem. Batler je tada rekao da je glupost tako nešto servirati caru.

kaiserschmarrn6Druga verzija ove legende kaže da je iznervirani kuvar, samo poklopio onako iskidane palčinke i izašao iz kuhinje. Batler je, misleći da je jelo gotovo, odneo to pred cara. Car je, ugledavši izlomljene palačinke, upitao kakva je to glupost, a batler, vešt na jeziku dodao: “S dopuštenjem, Vaše Veličanstvo, carska glupost!”

Treća legenda, meni onako najsimpatičnija, govori o tome kako je car sa svojom svitom bio u lovu. Mrak i loše vreme zatekli su ih u brdima i oni su ušli u najbližu seljačku kuću. Kako su ukućani imali samo osnovne namirnice, domaćica je od brašna, jaja, mleka, šećera i voća, umutila ovo jelo i uz izvinjenje servirala caru.  Njemu je jako prijalo, svidelo mu se i pohvalio je domaćicu.

“To je samo sitnica, glupost”, rekla je skromna seljanka.

“Da, ali carska glupost,” odgovorio je car.

 

Eto to su priče o kajzeršmarnu, kod nas poznatom kao “carske mrvice”. U gore navedenom odlomku iz priče Mome Kapora, možete videti da se i tada jelo retko tražilo po restoranima.

 

Ja ga pravim često, umesto palačinki, ne zato što me mrzi da pravim palačinke, nego zato što je brzo gotovo. Ovde postavljam jedan recept.

od 2-3 jajeta (zavisi od količine koju pravite), brašna, mleka i vode (ako imate mineralnu), napravite masu gušću nego za palačinke. U brašno dodate i malo soli, a ja dodam i pakovanje vanilin šećera. U tiganj sa srednje zagrejanim uljem, sipajte smesu kao da želite da napravite jako debelu palačinku. Pustite neka lepo porumeni odozdo, a zatim je okrenete. Ako se lomi, nije strašno, jer i tako treba da se iskomada naparčiće veličine zalogaja  (ne džinovskog). Ja dok se prži, ubacim i parče putera. Kada je već skoro gotovo, pospete običnim čećerom i još malkice pržite. Pospite gotovo jelo šećerom u prahu. Servira se uz kompot od šljiva, sosove od višanja, šljiva, (ja ga jedem sa džemom). Neki ga naprosto obožavaju sa nutelom ili eurokremom. Prijatno!
 

 

 

Komentari

Tags

Maya

Na privremenom radu u inostranstvima. Poštujem tuđe, a svoje volim - njega, milicu moju, najviše . Da tvitujem i blogujem - n' umem.

Related Articles