Почетна / Занимљивости / Kaiserschmarrn илити “Царске мрвице”

Kaiserschmarrn илити “Царске мрвице”

Schmarn (шмарн) = Unsinn  = глупост, лудост, нешто бесмислено

 

-Шта желиш за десерт?- Упита држећи слободном руком јеловник.

-Гле, царске мрвице! Откад то нисам јео! –kaiserschmarn

-Мораћете мало да сачекате,- рекао је келнер.- Царске мрвице се праве. –

-Не мари, имамо много времена пред собом,- рече победнички. Држали су се за руке у полутами ресторана у коме су се чули само шапат и дискретно звецкање прибора за јело.

-Најзад, једно тихо безбедно место,- рече. -Најважније у животу: изабрати право место за права осећања!

Одједном, негде дубоко у згради, зачуше цилик школског звона, а мало касније до њих допре топот многих ногу низ степенице – као да се приближава грмљавина стада. У ресторан нахрупише у буљуцима млади келнерски приправници везујући у трку лептир кравате. Закопчавали су ужурбано преосталу дугмад на блузама.

-Ви се нећете љутити ако наши ђаци присуствују прављењу царских мрвица, -рече шеф сале. -Већ недељама нико није наручио царске мрвице, а оне се налазе у обавезном градиву. Сем што смо хотел, ми смо, наиме, и виша угоститељска школа.-

Mixed Group at Mobile Cafe

Са свих страна стола окружи их бели келнерски бедем. Млади келнери, широких сељачких лица, гурали су их с леђа, пред налетом својих другова који су још увек пристизали. Азра је вирила између снажних руку окраћалих рукава. Догуран је и сервер са запаљеним примусом. 
-Вечерас ћемо показати како се праве и сервирају царске мрвице! – поче предавање шеф сале. -Дакле, најпре у зделу ставимо комад масла са мало ситна шећера.Додај тај шећер, Ђукићу! А затим, додајемо четири жуманца и два беланца, и толико брашна и млека колико је потребно да се направи тесто мало гушће него што се обично прави за … за шта? Ти тамо!

-… за палачинке – промуца млади келнерски штребер.

-Тако је: за палачинке!

Иза Азриних леђа прогура се једна педесетогодишња гошћа:-Ох, тако бих волела да и ја мало гледам, замоли шефа сале. -Надам се да не сметам? –

-Само изволите, госпођо! -дозволи јој он.На успавану, па поново пробуђену љубав, падоше два беланца, попут две крупне, лење сузе. —

kaiserschmarn1-Најзад, улупати чврст снег…-настави шеф сале. -Куд гледаш тамо? Биће ти ђаво крив кад будем после пропитивао! Ставити снег у масу и овлаш измешати. Од ове масе, шта? Пржити на маслу дебеле палачинке (не млатарај том тавом,дете, не играш пинг-понг!), и то и са једне и са друге стране. Чим се једна палачинка испржи…

-Још си лепа, знаш?
-Зар?

-Чим се, дакле испржи, виљушком је издробити у истом тигању…

-Био сам свашта у животу, само не очигледна настава! –

-…посути кристал шећером!

-Не видим ништа! — зацвили млади келнер. -Он се гура! –

-Опростите, молим вас, -обрати се шеф сале Азри. -Хоћете ли бити љубазни да се мало померите? –

-Лаже, друже наставниче! -рече други. -Стално ме засмејава; он је почео! –

-Тишина! Где је кристал-шећер?!

………………………………………………………………………………………………..
Young couple celebrating with red wine at restaurantЧекали су да стигне кристал-шећер. Млади келнери су их посматрали као две човечије рибице у шпиритусу. Осетише да су врста у изумирању.

-Много пушиш? —

-Знам —рече он припаливши нову цигарету на стари жар.

-Ти као да си отишао по свету водицу! -викну шеф сале момку који је најзад донео шећер. -Дакле, овако: посути палачинку кристал шећером, овакоооооо, па оставити у шерпи да се тесто са шећером, шта? Мало пропржи, наравно, тако је, Ђукићу! –

………………………………………………………………………

-Затим додати мало сувог грожђа, изручити све на зделу, опростите, хеј, полако с тим! -и тако поступати све док се цела маса не утроши. Кад је све готово…

-… кад је све готово, посути шећером замирисаним ванилом, а засебно служити сок од малина. Још топле мрвице служити… Изволите! А сад трк у собе и напишите шта смо вечерас радили! -нареди шеф сале, па разбијена војска келнерских приправника напусти поприште, лењо се вукући кроз ресторан. 

………………………………………………………………………
-Много вам хвала на услузи… -захвали се церемонијално. Keiserschmarn5-Две недеље чекамо некога да наручи царске мрвице. Јер, једно је теоријска основа, а сасвим друго пракса, разуме се.-
-Добро је што нисмо наручили бифтек!-
-Зашто? -зачуди се шеф. -Имамо одлично месо!
-Али морали бисте пре тога да организујете малу кориду! –

-Ви имате смисла за шалу! -похвали га шеф.

Ћутали су док пред њима у мрвицама лежаху остаци његовог царског повратка у родни град. Све то преливено лепљивим соком од малина.
-Отпратићу те кући.-

(Момо Капор “Царске мрвице”)

 

Кајзершмарн је слатко јело веома омиљено у Аустрији и Бајерну. Као и многа јела која су добила имена по познатим људима тог времена, као например сендвич, и кајзершмарн је добио име по аустријском цару Францу Јозефу, не лично по њему, али по његовој титули. Постоји и легенда у неколико верзија, о томе како је ово јело настало.

Било је познато да је аустријски цар обожавао палачинке. Јео их је много и често. Једном је кувар направио исувише густу масу и палачинке су се кидале. Да би спасао што се спасти може, виљушком је уситнио све палачинке, “зачинио” их обилно шећером у праху и сувим грожђем. Батлер је тада рекао да је глупост тако нешто сервирати цару.

kaiserschmarrn6Друга верзија ове легенде каже да је изнервирани кувар, само поклопио онако искидане палчинке и изашао из кухиње. Батлер је, мислећи да је јело готово, однео то пред цара. Цар је, угледавши изломљене палачинке, упитао каква је то глупост, а батлер, вешт на језику додао: “С допуштењем, Ваше Величанство, царска глупост!”

Трећа легенда, мени онако најсимпатичнија, говори о томе како је цар са својом свитом био у лову. Мрак и лоше време затекли су их у брдима и они су ушли у најближу сељачку кућу. Како су укућани имали само основне намирнице, домаћица је од брашна, јаја, млека, шећера и воћа, умутила ово јело и уз извињење сервирала цару.  Њему је јако пријало, свидело му се и похвалио је домаћицу.

“То је само ситница, глупост”, рекла је скромна сељанка.

“Да, али царска глупост,” одговорио је цар.

 

Ето то су приче о кајзершмарну, код нас познатом као “царске мрвице”. У горе наведеном одломку из приче Моме Капора, можете видети да се и тада јело ретко тражило по ресторанима.

 

Ја га правим често, уместо палачинки, не зато што ме мрзи да правим палачинке, него зато што је брзо готово. Овде постављам један рецепт.

од 2-3 јајета (зависи од количине коју правите), брашна, млека и воде (ако имате минералну), направите масу гушћу него за палачинке. У брашно додате и мало соли, а ја додам и паковање ванилин шећера. У тигањ са средње загрејаним уљем, сипајте смесу као да желите да направите јако дебелу палачинку. Пустите нека лепо порумени одоздо, а затим је окренете. Ако се ломи, није страшно, јер и тако треба да се искомада напарчиће величине залогаја  (не џиновског). Ја док се пржи, убацим и парче путера. Када је већ скоро готово, поспете обичним чећером и још малкице пржите. Поспите готово јело шећером у праху. Сервира се уз компот од шљива, сосове од вишања, шљива, (ја га једем са џемом). Неки га напросто обожавају са нутелом или еурокремом. Пријатно!
 

 

 

Коментари

О аутору Maya

На привременом раду у иностранствима. Поштујем туђе, а своје волим - њега, милицу моју, највише . Да твитујем и блогујем - н' умем.

Можда вам се свиди

О Ђурђевдану…

На Ђурђевдан , пре првих петлова, момци и девојке, ради обичаја и радозналости, уране на …