Почетна / Здравље и лепота / Кафу ми драга испеци

Кафу ми драга испеци

Кад сам му рекла да ћу да пишем о кафи, рекао је: “Шта има ту да се пише. Знам како се кува, само притиснем дугме. А и знам колико кошта.” Е, кад би све било тако просто, писала бих о пасуљу, пошто није.. чек’ сам да скувам кафу, па ћу да наставим.

kafa1

Кафа потиче из Етиопије и то из области по имену Каффа, што је по многима и извор настанка њеног имена. Други извор говори да је име настало од једне арапске речи која у преводу значи”изгубити апетит”. Пошто кафа не шкоди мом апетиту, ја верујем у прву верзију.

Још у 10. веку је откривено да кафа није тек обична биљка, већ и да има корисно дејство на људски организам. Крајем 15. века, путници који су се враћали из Арабије су проширили кафу по Блиском и Средњем истоку и Магребу. Арапи су чували тајну узгајања и припремања кафе, али су је Индуси ипак успешно прошверцовали и почели да гаје у Индији. Године 1555. двојица Сиријаца су први пут донела кафу у Цариград.

Из Цариграда је кафа у 17. веку доспела у Млетачку републику одакле се проширила Европом. Године 1645. је отворена прва кафана* у Италији. У Енглеској прва кафана је отворена 1583. у Корнхилу. Власник је био један турски трговац. До 1675. отворено је више од 3.000 кафана у Енглеској. Шта се десило па да кафане постају чајџинице, не бих знала. (прим. аут.) У Паризу је прву кафану отворио Јерменин Паскал.

У Бечу, прва продавница која је продавала кафу је отворена 1683. године, када је један Србин (није Црни Груја), после пропасти турске војске у Великом бечком рату јефтино откупио огромне залихе ове биљке које је заостало у заплењеној турској комори. Он се звао Фрањо Ђура Колчић и био је из Сомбора. kafa3Тако је Беч добио и своју прву кафану, коју је Ђура назвао Код зрна зеленог пасуља. Захваљујући њему, бечке даме су се убрзо одушевиле егзотичним укусом расањујућег напитка, па је по угледу на грађане најмоћније државе тадашњег света, сва средња европа почела да пије кафу.

Врло занимљиво је да су прва стабла кафе у Бразилу засађена тек 1727. у области Пара, а када је средином 20.века веома ретка биљна болест напала плантаже кафе у Североисточној Америци, Бразил је избио на прво место као најпознатији светски произвођач кафе. Ту титулу Бразил је задржао до данас. Данас, седам латино-америчких држава даје око 85% светске производње кафе, а само Бразил производи трећину светске кафе и постао је синоним за кафу.

Познато је да данас има око 80 различитих врста стабала кафе. од свих њих, најпознатије су две:

– Арабика која потиче из Етиопије и садржи од 1,1-1,7% кофеина. Блага је слатко-киселкастог укуса.

– Робуста садржи и до три пута више кофеина (2-4,5%), много је интензивнијег укуса, ал слабијег мириса и горча је од арабике.

Мени као једном просечном, да не кажем “нормалном” љубитељу ово црног напитка, битно је само да је кафа по мом укусу, а од које је феле, сасвим небитно.

GClooneyPKДа ли је кафа штетна или не – вечито је питање на које нема одговора. Не постоји животна намирница која у себи не садржи и корисне и штетне састојке. Свеједно шта једете или пијете, постоје разлози ЗА и ПРОТИВ. И то је једноставно тако.

Кафа садржи тај толико оспоравани кофеин. Кад говоримо о његовој штетности, одмах се мисли на кафу као на најпроширенији и најчешћи његов облик. Оно што се никад не помене је и то, да кафа поред кофеина садржи и неке друге састојке, који ублажавају његово негативно дејство.

Пошто нам је јасно да кафа не расте у облику у ком је пијемо, она пролази кроз процес припреме и при том јој се одузимају, а и додају неки састојци. Многи од тих састојака су нама потпуно непознати, нити знамо како делују на нас. То је случај не само са кафом, него и са свим осталим намирницама.

У зависности од тога да ли волимо кафу или смо њени противници, биће и наши аргументи. Ако желимо, представићемо је као најгори и најјачи отров, а ако је пак волимо – спашаваће нам животе.

Кафа “исушује” организам?

Годинама је владала заблуда да конзумирањем кафе, брже губимо воду из организма. Ја бих да је то истина, била као дреновина од девет година, а Франц Кафка је једном тим поводом рекао:

“Кафа не помаже дехидрацији. Да је тако, ја бих већ постао прашина.”crno

И био је у праву. Кад пијемо кафу, уносимо и воду у организам. Истина је да кофеин краткорочно изазива учестало мокрење, али стални уживаоци кафе, брзо се навикну на кофеин и његово дејство, па он брзо изгуби функцију диуретика.

И док једни говоре да кафа изазива рак, јер рак изазива све што не воле, наука доказује супротно:

Рецимо, доказано је да три до пет шоља кафе дневно, смањују ризик од рака коже. Код жена чак и до 20%, а код мушкараца до 13%. Кафа садржи антиоксиданте и још неке друге материје које смањују могућност обољења од рака бубрега, груди, коже, мокраћних канала, а знајући да кафа побољшава варење, и рака дебелог црева.

Затим, научници кажу, да они који пију више од четири шољице дневно, ређе обољевају од дијабетеса и то чак до 35%.

Ипак, не треба претеривати. Много битније је да, ако већ пијете кафу, то буде квалитетна кафа.

А знате ли зашто кажу да је хладна кафа добра за лепоту, тј. да је човек лепши ако пије хладну кафу?

Ако знате, онда добро, а ако не знате, сад ћу вам рећи:

gcУ доба француских дворова, Лујева и оних напудерисаних дама, због количине пудера на лицу, било је непожељно да се пије топла кафа, због паре… па су даме пиле све хладно, да би им оне тоне пудера остале неоштећене, да би остале лепе.

А да кафа заиста помаже лепоти, видећете из ових неколико савета:

КАФА КАО ПИЛИНГ ЗА ЛИЦЕ

Измешајте три кашичице ситно млевене кафе са једном кашичицом млека. Овом смесом масирајте лице неколико минута кружним покретима, сачекајте да се осуши, а потом исперите лице хладном водом. На крају нанесите хидратантну крему.

МАСКА ЗА ЛИЦЕ

Измешајте кашичицу млевене кафе, кашичицу какаа и кашичицу млека. Ова маска затеже кожу лица.

КАФА ЗА ЗДРАВУ КОСУ

Кафа садржи антиоксидансе који спречавају опадање косе. Скувајте кафу и потом додајте мало воде. Чим се мешавина охлади, нанесите је на косу и ставите пластичну капу. Оставите да делује 20 минута и потом исперите. Кафа ће уклонити вишак масти, загладити кутикуле и косу учинити сјајнијом.

МАСАЖА КАФОМ

Кафа се комбинује са путером и идеално је средство за масажу. Овај третман негује, хидрира кожу и спречава појаву целулита.

КАФА ЗА МАНИКИР И ПЕДИКИР kafiranje

Ароматична кафа је одлична за негу испуцалих и грубих пета. Неколико минута талогом кафе масирајте ово подручје кафом. Ово ће омекшати вашу кожу.

Има још много савета, али са ових неколико сам вам дала идеје како да кафу искористите до краја.
Постоји неколико начина како се кафа припрема:

Еспресо је кафа за коју се сматра да је настала у Италији, иако је први апарат направљен у Француској, још почетком 19. века.

Филтер кафа — сматра се да је први пут направљена 1908. Слична је еспресо кафи, са том разликом што се вода не пушта под притиском и слабија је од еспреса.

Инстант кафа је у облику каквом је данас познајемо (и користимо) настала 30-их година 20. века. Припрема је веома једноставна и брза, грануле се само прелију топлом или хладном водом.

Постоји веома велики број различитих топлих напитака од кафе са разним додацима. То су бечка кафа, мока, ајскафе, капућино, Cafe Coretto, Cafe Mexicano, Cafe Marnier, Jamaican Coffee, Irish Coffee…

У кафу се додају шећер, млеко, павлака, шлаг, сладолед, разна алкохолна пића, цимет, смокве, чоколада, лешник, јаје, ванила итд.

kafaslovo-TЦрна кафа битно се разликује у томе што има талог (који се код еспресо и филтер кафе задржава у филтеру).
Код нас је она позната као домаћа српска кафа и обавезна је у свакој домаћинској кући. Главни и обавезни додатак овој кафи је и чашица ракије, такође домаће. Познате “подврсте” домаће кафе, посебно на неким слављима су и дочекуша, дољевуша и сиктеруша. Да их не објашњавам, њихова имена говоре за себе.

У Грчкој се оваква наравно зове грчка кафа, а ако уместо грчке, поручите турску кафу, у Грчкој ћете пре, уместо кафе добити батине.

За нас жене је црна кафа посебно важна због талога и могућности гледања у будућност, а богами и у прошлост. То са прошлошћу ми никад није било јасно – како може неко да види моју прошлост боље од мене.
blabla2

Коментари

О аутору Maya

На привременом раду у иностранствима. Поштујем туђе, а своје волим - њега, милицу моју, највише . Да твитујем и блогујем - н' умем.

Можда вам се свиди

О Ђурђевдану…

На Ђурђевдан , пре првих петлова, момци и девојке, ради обичаја и радозналости, уране на …