Zdravlje i lepotaRazno

Kafu mi draga ispeci

Kad sam mu rekla da ću da pišem o kafi, rekao je: “Šta ima tu da se piše. Znam kako se kuva, samo pritisnem dugme. A i znam koliko košta.” E, kad bi sve bilo tako prosto, pisala bih o pasulju, pošto nije.. ček’ sam da skuvam kafu, pa ću da nastavim.

kafa1

Kafa potiče iz Etiopije i to iz oblasti po imenu Kaffa, što je po mnogima i izvor nastanka njenog imena. Drugi izvor govori da je ime nastalo od jedne arapske reči koja u prevodu znači”izgubiti apetit”. Pošto kafa ne škodi mom apetitu, ja verujem u prvu verziju.

Još u 10. veku je otkriveno da kafa nije tek obična biljka, već i da ima korisno dejstvo na ljudski organizam. Krajem 15. veka, putnici koji su se vraćali iz Arabije su proširili kafu po Bliskom i Srednjem istoku i Magrebu. Arapi su čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja kafe, ali su je Indusi ipak uspešno prošvercovali i počeli da gaje u Indiji. Godine 1555. dvojica Sirijaca su prvi put donela kafu u Carigrad.

Iz Carigrada je kafa u 17. veku dospela u Mletačku republiku odakle se proširila Evropom. Godine 1645. je otvorena prva kafana* u Italiji. U Engleskoj prva kafana je otvorena 1583. u Kornhilu. Vlasnik je bio jedan turski trgovac. Do 1675. otvoreno je više od 3.000 kafana u Engleskoj. Šta se desilo pa da kafane postaju čajdžinice, ne bih znala. (prim. aut.) U Parizu je prvu kafanu otvorio Jermenin Paskal.

U Beču, prva prodavnica koja je prodavala kafu je otvorena 1683. godine, kada je jedan Srbin (nije Crni Gruja), posle propasti turske vojske u Velikom bečkom ratu jeftino otkupio ogromne zalihe ove biljke koje je zaostalo u zaplenjenoj turskoj komori. On se zvao Franjo Đura Kolčić i bio je iz Sombora. kafa3Tako je Beč dobio i svoju prvu kafanu, koju je Đura nazvao Kod zrna zelenog pasulja. Zahvaljujući njemu, bečke dame su se ubrzo oduševile egzotičnim ukusom rasanjujućeg napitka, pa je po ugledu na građane najmoćnije države tadašnjeg sveta, sva srednja evropa počela da pije kafu.

Vrlo zanimljivo je da su prva stabla kafe u Brazilu zasađena tek 1727. u oblasti Para, a kada je sredinom 20.veka veoma retka biljna bolest napala plantaže kafe u Severoistočnoj Americi, Brazil je izbio na prvo mesto kao najpoznatiji svetski proizvođač kafe. Tu titulu Brazil je zadržao do danas. Danas, sedam latino-američkih država daje oko 85% svetske proizvodnje kafe, a samo Brazil proizvodi trećinu svetske kafe i postao je sinonim za kafu.

Poznato je da danas ima oko 80 različitih vrsta stabala kafe. od svih njih, najpoznatije su dve:

– Arabika koja potiče iz Etiopije i sadrži od 1,1-1,7% kofeina. Blaga je slatko-kiselkastog ukusa.

– Robusta sadrži i do tri puta više kofeina (2-4,5%), mnogo je intenzivnijeg ukusa, al slabijeg mirisa i gorča je od arabike.

Meni kao jednom prosečnom, da ne kažem “normalnom” ljubitelju ovo crnog napitka, bitno je samo da je kafa po mom ukusu, a od koje je fele, sasvim nebitno.

GClooneyPKDa li je kafa štetna ili ne – večito je pitanje na koje nema odgovora. Ne postoji životna namirnica koja u sebi ne sadrži i korisne i štetne sastojke. Svejedno šta jedete ili pijete, postoje razlozi ZA i PROTIV. I to je jednostavno tako.

Kafa sadrži taj toliko osporavani kofein. Kad govorimo o njegovoj štetnosti, odmah se misli na kafu kao na najprošireniji i najčešći njegov oblik. Ono što se nikad ne pomene je i to, da kafa pored kofeina sadrži i neke druge sastojke, koji ublažavaju njegovo negativno dejstvo.

Pošto nam je jasno da kafa ne raste u obliku u kom je pijemo, ona prolazi kroz proces pripreme i pri tom joj se oduzimaju, a i dodaju neki sastojci. Mnogi od tih sastojaka su nama potpuno nepoznati, niti znamo kako deluju na nas. To je slučaj ne samo sa kafom, nego i sa svim ostalim namirnicama.

U zavisnosti od toga da li volimo kafu ili smo njeni protivnici, biće i naši argumenti. Ako želimo, predstavićemo je kao najgori i najjači otrov, a ako je pak volimo – spašavaće nam živote.

Kafa “isušuje” organizam?

Godinama je vladala zabluda da konzumiranjem kafe, brže gubimo vodu iz organizma. Ja bih da je to istina, bila kao drenovina od devet godina, a Franc Kafka je jednom tim povodom rekao:

“Kafa ne pomaže dehidraciji. Da je tako, ja bih već postao prašina.”crno

I bio je u pravu. Kad pijemo kafu, unosimo i vodu u organizam. Istina je da kofein kratkoročno izaziva učestalo mokrenje, ali stalni uživaoci kafe, brzo se naviknu na kofein i njegovo dejstvo, pa on brzo izgubi funkciju diuretika.

I dok jedni govore da kafa izaziva rak, jer rak izaziva sve što ne vole, nauka dokazuje suprotno:

Recimo, dokazano je da tri do pet šolja kafe dnevno, smanjuju rizik od raka kože. Kod žena čak i do 20%, a kod muškaraca do 13%. Kafa sadrži antioksidante i još neke druge materije koje smanjuju mogućnost oboljenja od raka bubrega, grudi, kože, mokraćnih kanala, a znajući da kafa poboljšava varenje, i raka debelog creva.

Zatim, naučnici kažu, da oni koji piju više od četiri šoljice dnevno, ređe oboljevaju od dijabetesa i to čak do 35%.

Ipak, ne treba preterivati. Mnogo bitnije je da, ako već pijete kafu, to bude kvalitetna kafa.

A znate li zašto kažu da je hladna kafa dobra za lepotu, tj. da je čovek lepši ako pije hladnu kafu?

Ako znate, onda dobro, a ako ne znate, sad ću vam reći:

gcU doba francuskih dvorova, Lujeva i onih napuderisanih dama, zbog količine pudera na licu, bilo je nepoželjno da se pije topla kafa, zbog pare… pa su dame pile sve hladno, da bi im one tone pudera ostale neoštećene, da bi ostale lepe.

A da kafa zaista pomaže lepoti, videćete iz ovih nekoliko saveta:

KAFA KAO PILING ZA LICE

Izmešajte tri kašičice sitno mlevene kafe sa jednom kašičicom mleka. Ovom smesom masirajte lice nekoliko minuta kružnim pokretima, sačekajte da se osuši, a potom isperite lice hladnom vodom. Na kraju nanesite hidratantnu kremu.

MASKA ZA LICE

Izmešajte kašičicu mlevene kafe, kašičicu kakaa i kašičicu mleka. Ova maska zateže kožu lica.

KAFA ZA ZDRAVU KOSU

Kafa sadrži antioksidanse koji sprečavaju opadanje kose. Skuvajte kafu i potom dodajte malo vode. Čim se mešavina ohladi, nanesite je na kosu i stavite plastičnu kapu. Ostavite da deluje 20 minuta i potom isperite. Kafa će ukloniti višak masti, zagladiti kutikule i kosu učiniti sjajnijom.

MASAŽA KAFOM

Kafa se kombinuje sa puterom i idealno je sredstvo za masažu. Ovaj tretman neguje, hidrira kožu i sprečava pojavu celulita.

KAFA ZA MANIKIR I PEDIKIR kafiranje

Aromatična kafa je odlična za negu ispucalih i grubih peta. Nekoliko minuta talogom kafe masirajte ovo područje kafom. Ovo će omekšati vašu kožu.

Ima još mnogo saveta, ali sa ovih nekoliko sam vam dala ideje kako da kafu iskoristite do kraja.
Postoji nekoliko načina kako se kafa priprema:

Espreso je kafa za koju se smatra da je nastala u Italiji, iako je prvi aparat napravljen u Francuskoj, još početkom 19. veka.

Filter kafa — smatra se da je prvi put napravljena 1908. Slična je espreso kafi, sa tom razlikom što se voda ne pušta pod pritiskom i slabija je od espresa.

Instant kafa je u obliku kakvom je danas poznajemo (i koristimo) nastala 30-ih godina 20. veka. Priprema je veoma jednostavna i brza, granule se samo preliju toplom ili hladnom vodom.

Postoji veoma veliki broj različitih toplih napitaka od kafe sa raznim dodacima. To su bečka kafa, moka, ajskafe, kapućino, Cafe Coretto, Cafe Mexicano, Cafe Marnier, Jamaican Coffee, Irish Coffee…

U kafu se dodaju šećer, mleko, pavlaka, šlag, sladoled, razna alkoholna pića, cimet, smokve, čokolada, lešnik, jaje, vanila itd.

kafaslovo-TCrna kafa bitno se razlikuje u tome što ima talog (koji se kod espreso i filter kafe zadržava u filteru).
Kod nas je ona poznata kao domaća srpska kafa i obavezna je u svakoj domaćinskoj kući. Glavni i obavezni dodatak ovoj kafi je i čašica rakije, takođe domaće. Poznate “podvrste” domaće kafe, posebno na nekim slavljima su i dočekuša, doljevuša i sikteruša. Da ih ne objašnjavam, njihova imena govore za sebe.

U Grčkoj se ovakva naravno zove grčka kafa, a ako umesto grčke, poručite tursku kafu, u Grčkoj ćete pre, umesto kafe dobiti batine.

Za nas žene je crna kafa posebno važna zbog taloga i mogućnosti gledanja u budućnost, a bogami i u prošlost. To sa prošlošću mi nikad nije bilo jasno – kako može neko da vidi moju prošlost bolje od mene.
blabla2

Komentari

Tags

Maya

Na privremenom radu u inostranstvima. Poštujem tuđe, a svoje volim - njega, milicu moju, najviše . Da tvitujem i blogujem - n' umem.

Related Articles

Check Also

Close