Početna / Muzika / Istorija pesme “Sa Ovčara…”

Istorija pesme “Sa Ovčara…”

trubac-srpske-vojskeMoram priznati da sam i sama do nedavno mislila da je ovo partizanska pesma i veoma sam se iznenadila kada sam čula da je nastala mnogo, mnogo ranije. Kroz istoriju, kroz ratove, srpski je narod pevao ovu pesmu, tačnije, melodija je ostala ista, a reči pesme su se menjale shodno istorijskom trenutku, tačnije ratu. Svaki je rat ispisivao novi tekst pesme.
Ova pesma čula se, prvi put u vreme Srpsko-turskog rata (1876-1878). Pevali su je Srbi koji su živeli izvan Srbije, dobrovoljci koji su iz Vojvodine i Bosne dolazili u Srbiju da se bore za njeno oslobođenje.

“Sa Ovčara i Kablara čobanica progovara:
„Srpske kneže, primi naske, u redove srbijanske.””

Još uvek se mogu naći dnevnici ratnika iz tog doba, u kojima je zabeleženo da je pesma pevana u tom obliku.

A borci u Prvom svetskom ratu, pevali su:

„Sa Ovčara i Kablara suzbih Švabu i Mađara.”

Sa druge strane opet, Momir Pantelić iz dragačevskog sela Dučalovići tvrdio je da je baš on, spevao i komponovao pesmu “Sa Ovčara i Kablara”. Pantelić je rođen 1904, u selu je bio poznat kao dobar pevač i veoma pismen momak, a već 1916. ‘spevao’ je prve pesme, među njima i ovu, pravu čobansku, koja je velikom brzinom prelazila granice sela, opštine, sreza… a stihovi su bili sledeći:

“Sa Ovčara i Kablara nosnja
čobanicaprogovara:
da sam tica, il’ golubić
da odletim do na Ljubić
da ja vidim moga Mila
kako s vojskom paradira;
da sam tica golubica,
da odletim do Užica
da ja vidim mog dragana,
je l’ dopao teških rana…”

Drugi svetski rat doneo je i svoje verzije ove pesme. Branko V. Radičević zapisao je (zabeleženo u nekoliko Zbornika radova čačanskog Narodnog muzeja) i to da se pesma “Sa Ovčara i Kablara” pevala među četnicima čačanskog kraja, i da je imala ove stihove:

“Sa Ovčara i Kablara
Lepa Mara progovara
Nema borbe, nema rata
Bez Raković — komandanta…”

Stihovi jasno govore da je ova verzija, a u tome se slaže najveći broj istraživača porekla pesme, posvećena Predragu Rakoviću, komandantu Drugog ravnogorskog četničkog korpusa, koji je poginuo 25. decembra 1944. godine u selu Miokovci. Pesma je kažu, kratko pevana, jer već krajem 1941. sa “rađanjem Užičke republike” pevači daju pesmi novi sadržaj:

“Sa Ovčara i Kablara
čobanica progovara,
druže Tito bela lica
kad ćeš doći do Užica…”

Meni je lično ova verzija i najpoznatija.    trubac2

Sigurna sam da postoji još verzija.

Danas je ova pesma himna Sabora trubača u Guči.
Sa Ovčara i Kablara čobanica progovara:
“Kad ću se mila mati za mog dragog ja udati?
Ovce su se ojagnjile šljive ranke pojavile.”
Tihim glasom majka stara svojoj ćerki odgovara:
“Tek u jesen šljiva rađa tad je zrela tad je slađa”

Kada trube zasviraju prve tonove, svako u sebi peva onaj tekst koji mu se najviše sviđa, a svaki od tekstova počinje isto:

“Sa Ovčara i Kablara …”

Komentari

O autoru Maya

Na privremenom radu u inostranstvima. Poštujem tuđe, a svoje volim - njega, milicu moju, najviše . Da tvitujem i blogujem - n' umem.

Možda vam se svidi

O Đurđevdanu…

Na Đurđevdan , pre prvih petlova, momci i devojke, radi običaja i radoznalosti, urane na …