Историја песме “Са Овчара…”

trubac srpske vojske - Историја песме "Са Овчара..."Морам признати да сам и сама до недавно мислила да је ово партизанска песма и веома сам се изненадила када сам чула да је настала много, много раније. Кроз историју, кроз ратове, српски је народ певао ову песму, тачније, мелодија је остала иста, а речи песме су се мењале сходно историјском тренутку, тачније рату. Сваки је рат исписивао нови текст песме.
Ова песма чула се, први пут у време Српско-турског рата (1876-1878). Певали су је Срби који су живели изван Србије, добровољци који су из Војводине и Босне долазили у Србију да се боре за њено ослобођење.

“Са Овчара и Каблара чобаница проговара:
„Српске кнеже, прими наске, у редове србијанске.””

Још увек се могу наћи дневници ратника из тог доба, у којима је забележено да је песма певана у том облику.

А борци у Првом светском рату, певали су:

„Са Овчара и Каблара сузбих Швабу и Мађара.”

Са друге стране опет, Момир Пантелић из драгачевског села Дучаловићи тврдио је да је баш он, спевао и компоновао песму “Са Овчара и Каблара”. Пантелић је рођен 1904, у селу је био познат као добар певач и веома писмен момак, а већ 1916. ‘спевао’ је прве песме, међу њима и ову, праву чобанску, која је великом брзином прелазила границе села, општине, среза… а стихови су били следећи:

“Са Овчара и Каблара nosnja - Историја песме "Са Овчара..."
чобаницапроговара:
да сам тица, ил’ голубић
да одлетим до на Љубић
да ја видим мога Мила
како с војском парадира;
да сам тица голубица,
да одлетим до Ужица
да ја видим мог драгана,
је л’ допао тешких рана…”

Други светски рат донео је и своје верзије ове песме. Бранко В. Радичевић записао је (забележено у неколико Зборника радова чачанског Народног музеја) и то да се песма “Са Овчара и Каблара” певала међу четницима чачанског краја, и да је имала ове стихове:

“Са Овчара и Каблара
Лепа Мара проговара
Нема борбе, нема рата
Без Раковић — команданта…”

Стихови јасно говоре да је ова верзија, а у томе се слаже највећи број истраживача порекла песме, посвећена Предрагу Раковићу, команданту Другог равногорског четничког корпуса, који је погинуо 25. децембра 1944. године у селу Миоковци. Песма је кажу, кратко певана, јер већ крајем 1941. са “рађањем Ужичке републике” певачи дају песми нови садржај:

“Са Овчара и Каблара
чобаница проговара,
друже Тито бела лица
кад ћеш доћи до Ужица…”

Мени је лично ова верзија и најпознатија.    trubac2 - Историја песме "Са Овчара..."

Сигурна сам да постоји још верзија.

Данас је ова песма химна Сабора трубача у Гучи.
Са Овчара и Каблара чобаница проговара:
“Кад ћу се мила мати за мог драгог ја удати?
Овце су се ојагњиле шљиве ранке појавиле.”
Тихим гласом мајка стара својој ћерки одговара:
“Тек у јесен шљива рађа тад је зрела тад је слађа”

Када трубе засвирају прве тонове, свако у себи пева онај текст који му се највише свиђа, а сваки од текстова почиње исто:

“Са Овчара и Каблара …”

Коментари