Helloween или Ноћ вештица

Ноћ вештица (енгл. Halloween) је светковина која се обележава 31. октобра, ноћи уочи католичког празника Свих светих, а своје порекло има у келтској митологији и паганским обичајима у вези са њом.

Halloween angel 730x370 - Helloween или Ноћ вештица

Порекло овог празника датира још од античке келтске светковине „Самхаин“ посвећене истоименом паганском божанству. Келти, који су живели на просторима данашње Ирске, славили су своју Нову годину 1. новембра. Ноћ пред Нову годину славили су „Самхаин“. Веровали су да се тада духови мртвих враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве. Келтски пагански свештеници градили су огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже.

Легенда о Џек-о’-Лантерну
Обичај дубљења бундева заснива се на ирској легенди о ковачу Џеку, познатом по његовој домишљатости али и шкртости. Једна од прича говори како је преварио Ђавола тако што му је понудио душу у замену за пиће и након што се Ђаво претворио у новчић како би платио пиће, Jack o lantern pumpkin 350x185 - Helloween или Ноћ вештица Џек га је брзо ставио у џеп у којем је био крст, због којег се Ђаво више није могао вратити у свој облик. Тек након што је Џеку обећао да неће тражити његову душу још десет година, Џек га је извадио из џепа. Након десет година опет је преварио Ђавола тако што га је замолио да му дода јабуку са стабла, али је на кори стабла брзо нацртао крст, тако да га Ђаво поновно није могао дохватити. Када је Џек умро, није био примљен због свог грешног живота у Рај, а на вратима Пакла дочекао га је Ђаво и послао натраг у мрак, а да га се реши дао му је комад угља. Џек је у џепу имао репу, коју је издубио и ставио у њу угаљ и од тада Џек, који никада није пронашао пут кући лута мраком носећи издубљену репу у руци. Тако је Џек О’Лантерн (Џек Фењер) постао симбол душе која је проклета и која лута између светова.
Древни Келти су мислили да се зли духови могу умирити слаткишима. Црква је касније почела да подстиче своје чланове да иду од куће до куће на вече уочи Свих светих и траже храну да би се заузврат молили за мртве. Из тог обичаја касније се развила традиција да деца те вечери иду од куће до куће тражећи слаткише.j0422716 350x185 - Helloween или Ноћ вештица

У VII веку, Папа Бонифације IV успоставља годишњу прославу празника Сви свети, у част хришћанских мученика (сиц!), да би касније Ирски имигранти верзију ове традиције пренели у Северну Америку у 19. веку. Ноћ вештица се прославља у САД, Ирској, Канади, Уједињеном Краљевству, Шведској, Порто Рику, Јапану, Новом Зеланду и у неким деловима Аустралије.

А шта је данас Ноћ вештица?

halloween 2013 5 350x185 - Helloween или Ноћ вештицаНајчешће активности које обележавају овај празник су: костимиране забаве, прављење лампе од бундеве, гледање хорор филмова, читање страшних прича. Деца иду од врата до врата, траже слаткише и узвикују „trick or treat“ ( у слободном преводу „дајте нам слаткише или ћемо иначе бити приморани да урадимо нешто неваљало, што би се рекло – неко ће најебати“).

Према статистичким подацима, око 120 милиона американаца (одраслих и деце) се преоблачи у разне костиме за тај “празник”. Перверзњаци (ни)једни!

Сваке године се прода око 3.500 тона слатког кукуруза. О осталим слаткишима и да не причамо. Деца у раздобљу од 5 до 13 година, која су циљна група индустрије зване Ноћ вештица чине огромну потрошачку масу која броји око 36 милиона. Чак 72% американаца резбари бундеве за ову светковину.

Мени је та ваша Ноћ вештица, ко некад Дан републике! Нит’  црквени, нит’  духовни празник. Само још један разлог да се не ради, а да велике фирме зараде још више пара.
Ово су речи једног паметног чо’ека, који је то исто рекао и за католичко прослављање Божића, који је све само не ПРАЗНИК. Постао је комерцијалан до те мере да људи у западним земљама штеде целе године да би то спрцали на поклоне.

Али о том неком другом приликом.

Што се тиче прослављања са ношењем маски и “накарађивања” – тога има и код нас, као остаци паганских ритуала и познато је као ПОКЛАДЕ. Покладе су народни празник распрострањен у Европи и Америци. Његови корени су пагански и везани за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања великог поста уочи ускрса.

Покладни уторак је у Француској и земљама где се задржао француски утицај познат као „Масни уторак“ (Mardi Gras).maslenitsa praznik na ruskite palachinki i proletta 350x185 - Helloween или Ноћ вештица У англосаксонским земљама овај дан се зове „Дан палачинки“ (Pancake day), вероватно зато што су се тада сва преостала јаја трошила на палачинке уочи почетка поста. У Хрватској, покладе се називају и „месопуст“. Покладе се у Русији обележавају празником Масленица. Већина покладних традиција укључује церемноијално спаљивање лутке од сламе која може имати различита симболична значења.

Код Срба покладе се обележавају пред почетак божићњег поста, као и уочи ускршњег или великог поста („беле покладе“). Божићње покладе су црквени и народни празник уочи почетка божићњег поста. Празнује се на дан Светог апостола Филипа 27/14. новембра.

pokladne maske - Helloween или Ноћ вештицаПоследња недеља пред велики пост се зове „бела недеља“, а последњи дан ове недеље „беле“ или „сирене“ покладе.

Некада се ова недеља у српским селима око Смедерева обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани некад даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима. Учесници поворке би најчешће представљали веселе сватове који певају уз смех и шалу. То би по правилу били сеоски младићи, а ређе и девојке. Слични обичаји постоје међу Србима у Поповом пољу у Херцеговини и у Војводини. Тамо села обилазе поворке „мечкара“, што су по лицима нагарављени мушкарци одевени у стара и поцепана одела.

MG 5001 350x185 - Helloween или Ноћ вештицаПокладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.

Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри („олалија“). У Хомољу, код влашког становништва, постојао је обичај прескакања ових ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.

bele poklade1 720x370 - Helloween или Ноћ вештица

У сваком случају, тај такозвани празник уочи “Свих Светих” (коме ли су само свети?) који се слави у западном свету као Ноћ вештица, није ништа друго до још једне прилике за индустрију забаве, хране и пића да зараде још “мало”, а за остале прилика да се облочу и, евентуално, упознају особу супротног пола. Под маскама су сви исти. Мада многи од њих маске и не треба да скидају. А многи не треба ништа посебно ни да праве.

MASKARE ruzne1 730x370 - Helloween или Ноћ вештица

Владика Николај о Ноћи вештица

Као Православни Хришћани дужни смо да пажљиво испитујемо сваки облик нашег бављења световним стварима, укључујући разне забаве, празновања, обичаје и да добро размотримо да ли је наше учествовање у тим световним стварима и ванцрквеним активностима у сагласју са нашом светом Православном вером или није.

У протеклих месец дана све нас у спољњем свету подсећа да се ближи празник Haloween:sveti vladika nikolaj - Helloween или Ноћ вештица деца у школама увелико цртају бундеве, вештице и слепе мишеве, родитељи размишљају како да набаве или сашију идеални костим у којем ће њихова деца ићи по кућама и тражити слаткише „плашећи“ комшије(trick or treating), из излога нам се кезе и цере ликови вампира, вукодлака и разних демона, који понекад изгледају „симпатично“ – шаљиво, а понекад узнемирујуће. Многи ће од нас пристати да поведу своју децу „trick or treating“ увече 31. октобра, кад зађе сунце, иако нам је тај обичај потпуно стран и у најмању руку чудан.

Многи ће, у жељи да се њихова деца не разликују од осталих, учествовати у овом празнику, правдајући се да је све то само забава за децу и да ту нема никаквог дубљег значења.

А ево шта је заправо позадина празника Halloween:

Овај обичај има своје порекло међу паганским келтским народима у Ирској, Британији и северној Француској. Они су веровали да се живот рађа из смрти , па су за почетак своје нове године узимали крај јесени, кад природа умире и када, према њиховом веровању, почиње време мрака, распадања и смрти. Тога дана су гасили ватру на својим домаћим огњиштима и свуда је владао мрак.

Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај „маскирања“ у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку. Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити – отуда обичај звани „трицк ор треатинг“. Уколико неко од живих не би угостио (treat) душе умрлих, стигла бих их освета (trick) бога Самхаина.

У време када су ови народи примили Хришћанство и када су заиста били Православни, тадашња Црква је установила празник „Свих Светих“ 1. новембра (на истоку се тај празник слави другог датума) управо да би се истребио овај окултистички обичај» а ноћ уочи празника Свих Светих („All Hallows eve“) служило се свеноћно бдење. Међутим, они који су остали у паганству и окултизму реаговали су тако што су појачали своје опасне ритуале, тако да је ноћ уочи Хришћанског празника постала ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона и других окултистичких радњи.

Чак је долазило и до крађе и скрнављења свештених предмета. Тако је пропао покушај западне цркве да се супротстави овом паганском обичају.

Овде је само укратко објашњено порекло и значење празника Haloween.

vladika nikolaj1 - Helloween или Ноћ вештица

Јасно је да ми, Правословни Хришћани не можемо и не смемо учествовата у оваквој идолопоклоничкој светковини на било ком нивоу (макар то била „само“ забава за децу), јер то директно представља одрицање од нашег Господа и наше свете Православне вере. Јер, ако пристанемо да своју децу „маскирамо“ и пустимо их да иду по мраку и моле за слаткише, ми тиме својевољно пристајемо на заједницу са мртвима, чији бог није келтско божанство Самхаин, већ сам Сотона, кнез зла, а слаткиши (treats) које буду добили неће представљати безазлени поклон деци, већ принос самоме ђаволу. Подсетимо се само да су наши преци, Хришћани из најранијих векова, пре бирали телесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа» Бог а нашег, који нам је заповедио: „Немој имати других богова осим Мене“.

У данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је Halloween обична, безазлена забава (fun).

Иза овакве тврдње налази се атеизам, удаљавање од вере и својих коренова, негација постојања како Бога тако и ђавола. Наша Света Црква нас учи да је једино Бог судија свим нашим делима, а да нашим делима служимо или Господу, или Сотони, те да нико не може служити два господара.

Зато, уместо да „угасимо ватру на домаћем огњишту“, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога.

 

Свети Николај Жички и Охридски

Коментари