Барбара

Када сам четвртог децембра, посетила пријатељицу у њеној цвећари, нисам могла да се начудим: долазили су купци и шта год да су купили, купили би и свежањ гранчица воћке, у питању је била трешња. Свако је тражио “Барбару”. Мада сам већ целу вечност у овој земљи, нисам знала шта је у питању.

s-barbaraПријатељица ми је објаснила укратко и наравно да сам и сама купила један свежањ. Иначе, код мене у селу се тог дана сеје пшеница, која ако је све у реду, лепо порасте до Божића. Касније сам на интернету нашла причу о Барбари.

4. децембар је Дан свете Барбаре. По народном веровању, добро је узети неколико гранчица неке воћке, најчешће су то гранчице трешње или јабуке. Одсечене гранчице се ставе у вазу са водом и треба да до Бадње вечери, 24. децембра, процветају. Овако процветале гранчице доносе светло и топлину у дуге зимске дане. Поред тога, по народном веровању, ако воћкице процветају до Бадње вечери, донеће следеће године срећу у дом.

Моје се већ почеле да цветају.

Легенда каже, да је када је покушала да оца преобрази у хришћанство, Барбара била осуђена на смрт. На путу до затвора, закачила се једна гранчица трешње за њу и она је понела са собом. Тамо је ставила у воду. На дан када је Барбара погубљена, када јој је одсечена глава, воћка је процветала.

Не знам какве везе има срећа са одсецањем главе, али легенда је легенда и не треба је мењати. Click To Tweet

Ово је католичка “верзија”. Наравно да постоји и православна – Света Варвара је управо данас, на дан писања овог текста.

Коментари

О аутору Maya

На привременом раду у иностранствима. Поштујем туђе, а своје волим - њега, милицу моју, највише . Да твитујем и блогујем - н' умем.

Можда вам се свиди

О Ђурђевдану…

На Ђурђевдан , пре првих петлова, момци и девојке, ради обичаја и радозналости, уране на …