“Alle Serben müssen sterben”

Требало је да енглески Индипедент објави чланак и фотографије из Првог светског рата, фотографије убијања и масакрирања српског народа, посебно цивила, па да вест буде сензација. Ја сам  мислила да се то зна, без обзира што смо на часовима историје прескочили ту лекцију. Не мора све баш у школи да се учи. Кад погледамо ову фотографију, знамо и зашто је прескочена.

Valdhajm i Tito u boji - “Alle Serben müssen sterben”

Мени је као”Титовој пионирки”, тешко падала свака чињеница која се није уклапала у ону слику о њему коју су ми сервирали. Сад сам већ навикла. Да не скрећем са теме.

Британски „Индипендент“ објавио је чланак Тонија Петерсона, под насловом „Аустроугарска војска убија цивиле у Србији“, а све у оквиру једног сета од сто текстова на тему Првог светског рата – „Историја Првог светског рата у сто слика“. Чланак о Србији је пети у низу осврта на догађаје из Првог светског рата.

Свака илузија о „романтичном рату“ нагло је нестала када је Аустроугарска напала Србију. Огромна сила наишла је на неочекивано јак отпор, чиме је покренут један циклус невиђених злочина, пише Патерсон.

Патерсон каже да га је шокирала црно-бела фотографија, која је снимљена крајем лета 1914. године. На прилазима једном српском селу, само неколико дана по уласку огромне Аустроугарске силе у Србију, виде се Срби у цивилној одећи, привезани за стубове: били су највероватније већ мртви или су чекали егзекуцију.

streljanjeumacvi - “Alle Serben müssen sterben”

Постоје и друге фотографије. На једној од њих виде се три жене у живописним сеоским костимима и четири човека у тамним оделима како беспомоћно висе на дрвеним стубовима направљеним у облику крста; лица су им прекривена белим повезима, док около стоје аустроугарски војници, са пушкама у рукама. На трећој фотографији, цивили, такође с повезима преко очију, клече у полукругу, сви везани за мале стубове, док их стрељачки строј узима на нишан.

Једна од интересантних која ето не приказује дректно злочин, него само једног аустроугарског војника у рову, по имену Јосип Броз, касније је добио надимак “Тито”.

Tito 1914 na frontu u Srbiji - “Alle Serben müssen sterben”

Да се вратимо на злочине аустрогарске војске над српским цивилима.

Деценијама су, међутим, у име “братства и јединства”, прећуткиване све страхоте кроз које је пролазило становништво оних места кроз које су пролазили хрватски делови аустроугарске војске. О томе постоји низ докумената из домаћих и страних извора којима се никако не може да порекне аутентичност.

Генерал Павле Јуришић Штурм је први обавестио Врховну команду и светску јавност о звесртвима и пљачкама војске која је кренула у поход на Србију.

Другог дана рата, наиме, у Оперативном извештају број 403 од 13. августа 1914. године, извештава поред осталог о стању у Шапцу: “Све се патроле слажу у томе да је саобраћај преко Саве помоћу чамаца врло жив. Држи се, да преносе пљачку на њихову обалу. Неке су куће запалили. Жене и деце терају из вароши, не дајући им да шта од ствари понесу. Из Лознице јављају да непријатељ пали села”.

auzlocin1 - “Alle Serben müssen sterben”

Недељу дана касније, 21. августа Команда треће армије јавља из Осечине:

“1. Аустријска војска починила је у нашим крајевима страховита зверства. Код механе Кривајица налази се једна група од 19 особа (људи, жена и деце) повезани једно за друго конопцем и потом поклани и ужасно унакажени… Свуда по селима налазе се групе побијених и унакажених, већином деце и жена;
2. Поред већ нађених осакаћених лешева, нађена је још један група од 12 особа везаних, побијених и унакажених жена и деце”.
Сутрадан, 22. августа командант Треће армије извештава о зверствима 13. (загребачког) корпуса и 42. домобранске дивизије:

“…На целом путу (Крупањ – Зворник) којим је маршевала Моравска дивизија Другог позива, сазнао сам о страховитом зверству које је на свом путу непријатељска војска починила: деца и жене нису ни мало штеђени, но су их убијали или зверски унакажене остављали…”

 

стравичним догађајима по којима ће прва ратна година у Србији бити упамћена, др Арчибалд Рајс, стручњак за судску медицину, у књизи “Шта сам видео и преживео у великим данима”, наводи да је “… аустроугарско ратовање у јесен 1914. по зверствима која су извршили њени припадници, ударило свој печат целом рату…”

У низу аутентичних података, уз навођење места времена, имена и формацијских назива јединица, др Рајс пише и следеће:

Vesanje srpskih civila u Macvi1 - “Alle Serben müssen sterben”

“Биланс рада Аустро-Мађара до 25. септембра је овај:
у Шапцу је разорено или озбиљно оштећено 2.500 кућа; 1500 грађана погинуло или било одведено од непријатеља; 537 породица нестало је…
У Мачванском срезу: 457 кућа разорених, 359 особа убијених, 371 особа одведена од којих је много побијено успут.
У Азбуковачком срезу: 182 особе убијене, 228 запаљених кућа и 42 особе одведене.
У Јадранском срезу: 741 кућа разорена, 1738 породица у беди и много искасапљених особа…
Лешница: и ту се збили грозни призори за које поштен човек једва може да верује да су истинити. Када су довели 109 прњаворских становника, њихови војници су већ били ископали гроб. Повезали су их заједно са ужетима и окружили групу бодљикавом жицом. Онда су војници опалили један плотун. Цела група се скотрљала у раку. Извесно је да многи нису били смртно погођени. Они су живи сахрањени…”

 

 На крају, уместо било каквог коментара, закључак препуштамо др Арчибалду Рајсу који каже: “Ово је један мали преглед онога што су учиниле трупе оних који су себе прогласили за Културтрегере. Прелазећи данас, после 14 година, у мислима све што сам видео и чуо у Шапцу и даље, обузима ме срџба и ја се питам: да ли су кривци испаштали? Зар нема оних који су били џелати српског народа и који, заштићени местом рођења, уживају данас сва права и слободе као сународници овог истог народа који су хтели да униште са јединственом свирепошћу?”

 

Извор: Блиц,корени.нет, Новости

Коментари